Да ли ће се поскупљење житарица из Русије и Бјелорусије одразити на домаће тржиште
БАЊАЛУКА - Иако би цијене пшенице на међународном тржишту могле одлетјети у небо због намјера Европске уније да уведе царину на увоз житарица из Русије и Бјелорусије, домаћи млинари тврде да се то неће одразити на овдашње подручје, јер Србија, одакле се махом снабдијевају, има огромне залихе, а велике наде полажу и у овогодишњу жетву.
Европска унија се припрема да уведе царине на увоз житарица из Русије и Бјелорусије од 95 евра по тони. Такав корак ће, како преносе свјетски медији, довести до повећања цијена за најмање 50 одсто, а царине би могле бити уведене и на уљарице и њихове прерађевине.
Предсједник Удружења млинара РС Зоран Кос истакао је "Глас" да је Српска превише далеко за житарице из Русије и Бјелорусије, јер је пшеница јефтина роба, због чега немају рачуна да издвајају новац за тако дуге путеве.
- Нама су Србија, Хрватска и Мађарска главна мјеста за набавку пшенице. Цијене брашна су тренутно стабилне и до жетве се не би требало ништа дешавати када је ријеч о том питању - казао је Кос.
Додао је да околне земље, понајвише Србија, имају велике залихе пшенице, што би могло довести чак и до појефтињења.
- За врећу брашна тип 500 од 25 килограма у Српској треба издвојити између 20 и 28 марака, зависно од квалитета - рекао је Кос.
Према ријечима власника млина "Мајић" из Оџака Ивице Мајића, у Србији је остало око милион и по тона прошлогодишње пшенице, док нови род стиже за три мјесеца.
- То је само један од показатеља да цијене пшенице код нас у наредном периоду не би требало да расту. Оне би, како се жетва буде ближила, само могле падати - истакао је Мајић.
Због неизвјесне ситуације ниједан млинар се не усуђује да купује велике лотове. Када је цијена житарица у паду, Мајић каже да сви купују на капаљку, јер за вријеме сваке наредне набавке она је све нижа.
Предсједник Удружења пољопривредника "Села Семберије" Бошко Радић каже да је производња пшенице постала неисплатива, јер килограм тренутно кошта 30 фенинга.
- Тренутна цијена не може покрити ни основне трошкове сјетве, а камоли било шта друго, без обзира на подстицај ресорног министарства у износу од 500 марака по хектару - казао је Радић.
Додао је да усјеви пшенице за сада изгледају добро, а вјетар у леђа да наставе са производњом дало им је појефтињење ђубрива.
- Тренутно имамо проблем због капиталних инвестиција, које касне, а та средства су нам пријеко потребна да се што прије крене у наредну сезону - рекао је Радић и нагласио да пшеницу из своје производње продаје на локалном тржишту.
ПРОИЗВОДЊА
Цијене ратарских производа, које зависе од кретања на берзи, јесенас су биле прениске у односу на 2022. годину, због чега су ратари одлучили да сачекају са продајом и лагерују своје жито. Многи су, кажу, изабрали да пшеницу оставе за своје потребе, због чега сада имају и пуне амбаре кукуруза, а нови круг производње, односно сјетва, почиње за мјесец, два.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
