БиХ увози јефтин кромпир лошијег квалитета, а код домаћих произвођача далеко бољи остаје непродат

На идеју сина Ивана, прича Добро за Срну, одлучили су прије пет година да обнове породичну кућу, помоћне објекте и оживе запуштено имање, одлазећи сваки други дан на село удаљено од Сокоца 43 километра.

Кренули су од куповине трактора, а данас имају скоро сву потребну механизацију за рад на њиви - сијачицу и вадилицу за лук, фрезу, приколицу и прскалицу, подигли су складиште за лук и кромпир, а да нису никада, наводи Добро, добили средства за подстицај при набавци пољопривредне механизације од ресорног министарства.

Прошле године су, каже он, произвели више од 20 тона црвеног лука, чијим пласманом су углавном задовољни, иако га још има за продати.

Добро наводи да је овог прољећа у дилеми да ли да засади 500 или 700 килограма лука јер га забрињава нова, већа цијена сјеменског, која не обећава добар пласман и добит.

"Најбољи купац мог лука је компанија жОногоштж са сједиштем на Сокоцу, али се, поред сталних купаца из категорије домаћинства, купац нађе и у Горажду и Вишеграду", прича овај домаћин.

Он наглашава да је за пољопривредника најважнији пласман производа јер се, након благовремене продаје, "све друге рачунице лагано поклопе" и дају вољу за даљи рад.

Бакмаз истиче да су прошле године први пут засијали велику површину сјеменом елитног холандског кромпира плаћеног по високој цијени, али није било довољно купаца, па данас у складишту има за продају још 10 тона "првокласног кромпира".

Ове године ће засијати 1,5 тона кромпира, само да би искористио дио сјеменског који је произвео на својој њиви.

Бакмаз се као успјешан пољопривредник пита зашто се на тржиште БиХ увози јефтин кромпир лошијег квалитета, док код домаћих произвођача далеко бољи остаје непродат и потпуно пропада.

Прошле године су, наводи он, имали добар род воћа са нових 400 засада шљиве сорте стенли, чачанска родна и чачанска лепотица, те са 50 младих стабала јабуке, што им даје наду да ће и ова година бити родна и да ће се као лани наћи купац за квалитетно воће из Закома.

Бакмаз наводи да су у јесењој сјетви засијали и 100 килограма пшенице, тек толико да се увјере какав ће бити род житарица у њиховом крају.

У породици Бакмаз истичу да би резултати њиховог рада били још бољи да има више разумијевања код додјеле регресираног дизел-горива и других подстицаја.

"Добијемо 281 литар регресираног горива за пољопривредне радове на имању, преко општине Соколац, а да нико из одговарајућих служби не изађе на терен и не увјери се колико је коме потребно помоћи, ко обрађује, а ко не, своје имање", наводи Бакмаз.

Он наглашава да му додатни проблем представља то што његова породица живи на Сокоцу, а имање у родном селу Закомо припада Рогатици, при чему остаје ускраћен за право на значајне подстицаје које додјељује ова општина за рогатичке пољопривреднике.

Бакмаз поручује да се са овим проблемом сусреће више породица са рубних дијелова сусједних општина и да би то питање требало ријешити.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.