Банке грабе трезорце и уз негативну камату

Жељка Кокот 20.10.2016 15:04

Бањалука - Мањак добрих пројеката на који се надовезала и промјена законске регулативе приморали су банке да вишак новца којим располажу улажу у куповину државних хартија од вриједности, уз минималан, па чак и негативан принос, као што је случај у ФБиХ.

Централна банка БиХ није ни сањала да ће одлука о увођењу негативне каматне стопе на вишак капитала изнад обавезних резерви, коју је донијела почетком јула, смањити цијену задуживања ентитетских влада путем аукција трезорских записа. Главна монетарна институција је овим потезом намјеравала да подстакне кредитирање, али до тога није дошло због тешког стања у привреди, која је већ презадужена и неликвидна.

Новонастала ситуација усмјерава воду на млин ентитетских влада, које се у посљедњих неколико мјесеци задужују по никад нижим каматним стопама. Трезорски записи РС продати су на посљедње три аукције на Бањалучкој берзи по рекордно ниској каматној стопи од 0,3 одсто. У ФБиХ је ситуација још драстичнија па су трезорски записи које је емитовала федерална влада на Сарајевској берзи по трећи пут узастопно продати уз негативну каматну стопу. Без обзира на негативну камату, понуда за трезорске, записе вриједне 30 милиона, достигла је 103 милиона КМ.

Директор НЛБ банке Бањалука Радован Бајић потврђује да је ријеч о необичном тренду који је присутан и у многим европским земљама које државне хартије од вриједности, чак и дугорочне, емитују уз негативне каматне стопе.

- То је својеврстан преседан који траје већ дуже вријеме. Банке немају могућност да пласирају новац привредним субјектима, а не могу ни сва средства којим располажу држати у готовини. Централна банка БиХ је увела негативну каматну стопу на вишак изнад обавезних резерви, јер и они депонују новац код страних банака које ту услугу наплаћују. Све ово је створило проблеме банкама које губе приходе од камата па се све више окрећу ка комерцијалним пословима - објашњава Бајић.

Он је истакао да је тешко предвидјети шта ће се дешавати у будућности.

- Банке све масовније траже уточиште у куповини државних власничких папира, који пружају већу сигурност у односу на знатно ризичније кредитне послове - рекао је Бајић.

Члан Удружења економиста РС - SWOT Предраг Дудуковић каже да ће сплетом околности банке бити приморане на смањење каматних стопа да би повећале кредитирање, јер им куповина јефтиних трезорских записа не може обезбиједити довољан извор зараде.

- Све док се то не деси, банкама је исплативије да купују хартије од вриједности него да плаћају накнаду Централној банци за чување вишка изнад обавезних резерви - каже Дудуковић и додаје да је мали пад каматних стопа већ примјетан, јер су поједине банке цијену зајмова спустиле испод пет одсто.

У БиХ већ дужи период банке пливају у новцу, јер немају довољно опција да га пласирају кроз кредите. То се одразило и на политику банака у погледу депозита, на које су камате пале на толико низак ниво да се штедња готово и не исплати, посебно уколико буде израженија инфлација.