Књижевник Дејан Стојиљковић: Не смијемо да потцјењујемо публику

 Књижевник Дејан Стојиљковић: Не смијемо да потцјењујемо публику 11.12.2017 11:47 | Снежана Тасић

Приједор - Нико није очекивао овако велики успех серије „Сенке над Балканом“, али то само показује да смо нашу публику потценили. Мислили смо да је публика навикла на прозаичне и кичерајске садржаје. На срећу, показало се да нисмо били у праву, а ТВ садржаји који су до сада нуђени намерно су били упрошћени.

Рекао је ово за „Глас Српске“ популарни књижевник Дејан Стојиљковић говорећи о ТВ серији „Сенке над Балканом“, чији је један од сценариста.

Примјећује да је публика чекала да дође нешто што има умјетнички квалитет у сваком погледу, продукцијском, глумачком, сценаристичком.

- Сада имамо ситуацију да се неке италијанске и телевизије интересују за „Сенке над Балканом“ и да се серија емитује у неким срединама где ми нисмо уопште очекивали да ће то да се деси. То потврђује да публика зна да препозна шта је добро. А ми смо заиста урадили нешто што је много другачије од свега што се раније снимало код нас - каже Стојиљковић.

Он је у петак увече гостовао у Приједору гдје је у Градској читаоници промовисао свој нови роман „Олујни бедем“ који се као и његово претходно дјело „Дуге ноћи и црне заставе“, бави средњовјековном Србијом.

Иако обрађује историјске теме, које увијек испред себе за просјечног читаоца  носе предзнак нечега „досадног“, то код Стојиљковића није случај, што потврђује његова популарност и велико интересовање за књиге које је објавио.

- Није ми била намера да рушим било какве предрасуде него да испричам добру причу. Да ли из тога произилазе неке друге ствари, то мене не занима већ само то, да се та прича свиди читаоцима и да уживају у њој - казао је Стојиљковић.

Промовишући ово дјело истакао је да је у питању српски витешки роман. Пошто у роману обрађује историјски период о којем нема много података, то даје право писцу да може да се размахне и да импровизује.

- Тако је настала и наша народна поезија, наш народни мит  где је народни певач и писац који је слободно интерпретирао  одређене историјске чињенице, па је онда један великаш као што је Марко Мрњавчевић, постао наш највећи јунак Марко Краљевић што нема везе са историјским истином, али је тај мит био врло битан у буђењу националне свести - каже Стојиљковић.

Додаје да је разлика  у томе што у „Олујном бедему“ он  говори о конкретним догађајима.

- Реч је о паду Ниша у јесен 1386. године, опсади од 25 дана те о великом турском поразу у Плочнику, који је мало обрађиван и наша  историографија и јавност не знају много о томе - казао је Стојиљковић.

Ради на наставку романа „Олујни бедем“, који ће се звати „Учитељ мачевања“. У плану је укупно пет дијелова овог књижевног серијала.

- Задњи део ће се звати „Последњи Немањић“, а бавиће се деспотом Стефаном Лазаревићем, кога сматрам највећим владаром у историји српског народа. То је човек који је први прогласио Београд својом престоницом и који је на многе начине ударио темеље српске државе. Умро је млад и без потомства, али је урадио ствари које је урадило мало српских владара - истакао је Стојиљковикоћ.



© Глас Српске 2012 ISSN 2303-7385 | Импресум | Маркетинг | Контакт | Латиница | Ћирилица