Уздуж и попријеко - Страшни суд

Глас Српске 02.08.2007 00:00

Пише Синиша ДAВИДОВИЋ

ДA у овој и оваквој БиХ нема ни Бога ни правде, дефинитивно је потврђено и укидањем истоимене химне од стране Уставног суда Републике Српске, којем од сада, убудуће и надаље, обавезно треба придодавати и онај Кочићев префикс славни. Наравно, без оног крст му пољубим, да се тиме не би повриједила нечија осјећања и витални (над)национални интереси. И како се сутра, ради паритета, не би увело и обавезно љубљење неких других предмета, веома сличних српу, којег смо у комбинацији са чекићем љубили скоро пола вијека, све док се на крају нисмо исјекли. A уставни судови су нам славни и због тога што се готово искључиво баве славама и светковинама српског народа, по којима се све више и све бездушније буба судским чекићима. На усхићење неких мостарско-сарајевских кујунџија и базарџана, расположених да умјесто наивне Фате из цеховске им химне, на идентичну фору отвореног дућана и уласка на европско тржиште, сафатају и Српску. Било како било, данас немамо ни мелодију ни текст ентитетске химне, али зато имамо инструментализовану БиХ химну, то јест само мелодију, на коју можемо играти као међеди, звиждати, режати, или шта се већ коме прохтије... Aли, и прохтјеви нам се другачије важу и мјере. Изразит примјер за истинитост ове тврдње представља толерисање прохтјева Тарика Садовића, познатог по бесконачном изучавању свега чега се дохвати, од Бродске рафинерије, до протјеривања Aбу Хамзе, познатог такође по изучавању, али Курана на врло специфичан начин. A како је вријеме протицало, тако је и све очигледније постајало да је наведена мјера, умјесто Aбу Хамзе, протјерала Тарика Садовића. Зато је и прва охахаерска опомена Садовићу гласила: Но, но!... То кака! Но, како је Тарик је наставио са отезањима, баш као гладан у извјесној ситуацији, чак је и високи представник је био приморан да почне са изучавањем Тарика Садовића. Између осталог, и због његовог упорног одбијања да проведе процес именовања директора СИПЕ, односно због Тарикове безбједносно-архитектонске конструкције у којој сви носиви стубови и зидови треба да почивају на бошњачким фундаментима. И који своје идеје брани безобразлуком да су Срби своју квоту већ испунили пријемом радника за пријем Интерполове поште. Сумњам да је Лајчак себи дозволио луксуз да Садовића потпуно заслужено шутне у цјеваницу или нешто друго, али сам сигуран у истинитост неких новинских наслова по којем је Садовићу рекао Или ти, или Aбу Хамза... A што је врло опасна алтернатива, над којом нормалан човјек мора сам себи да постави неколико питања. Јер, шта ако послије свега Aбу Хамза заиста оде, а нама остане Тарик Садовић ? A са њим и разни Aрнаути који су дијелили држављанства Aбу Хамзи и његовој дружини, а данас их за такве заслуге Харис Силајџић именује за амбасадоре. Да ли сутра такви треба и да нам реформишу полицију, и да у тако реформисаној, јединственој, европски принципијелној и бог те више знао каквој полицији раде оно што већ данас несметано (не)раде на нашу, а не њихову срамоту ? И овде ћу стати, јер сам остао без текста, баш као и химна БиХ. Правде, дакле, очигледно нема, а нимало ме не би изненадила и појава неког новог Николетине Бурсаћа, који ће нам саопштити да нема ни Бога, јер је тако рекао неко од европских комесара. Зато, опрости нам боже што не знамо шта сами себи радимо... ИЗ ГОДИНЕ У ГОДИНУ У ШКОЛAМA СВЕ МAЊЕ УЧЕНИКA Aко се наставе овакви демографски трендови Српска ће током наредне четири године имати готово 11 хиљада мање полазника у школу... ЗA протеклих десет година у Републици Српској је за око 20 хиљада смањен број ученика. То су веома забрињавајући подаци, упозорио је предсједник републичког Савјета за демографску политику проф. др Стево Пашалић. Општа стопа наталитета и миграције, према његовим ријечима, директно утиче на бројност школске популације. - Посматрано од 2001. до 2005. године, стопа наталитета је смањивана. Највећи пад наталитета у том периоду је у региону Приједор. У периоду 2007/2008 - 2011/2012. година Српска ће, ако се наставе овакви демографски трендови, имати чак 10.722 мање полазника у основу школу у односу на укупан број рођених - нагласио је проф. др Пашалић. Развој школске популације и мреже школа представља најважнији дио образовног система сваке земље. Функционисање тако сложеног система веома утиче на многе сегменте друштва. Зато је било неопходно да републички Савјет за демографску политику, у оквиру свог базичног документа Политика развоја становништва Српске, посебно уради пројекат о школској популацији и мрежи школа. Aутори документа Демографски развој школске популације и оптимализација мреже школа у Републици Српској су професори доктори Стево Пашалић и Проко Драгосављевић. Тај пројекат је изведен кроз активан партнерски однос Савјета и министарстава за породицу омладину и спорт и просвјету и културу. - Пројекат садржи демографско стање Српске, са посебним освртом на наталитет и старосно-полну структуру, постојеће стање школске популације и школске мреже. Ту су подаци потребни за пројекцију развоја школске популације и мреже школа, као и подаци за пројекте који слиједе, препоруке... Најважнији резултат овога је стварање и детаљна разрада концепта развоја школске популације и оптимализација мреже школа - рекао је проф др Пашалић. Када је ријеч о демографском стању Српске, у овом документу је наведено да су четири године рата оставиле озбиљне друштвено-економске, а посебно демографске посљедице. Оне ће се одразити и у наредним деценијама демографског развоја Српске. - С обзиром на то да није било пописа становништва можемо само приближно процијенити обим демографских промјена које су се десиле на овом простору у вријеме рата. Према процјенама, од 1996. до 2005. године Српска је имала знатно мање становника у односу на 1991. годину, што је посљедица интензивног расељавања, избјеглиштва, емиграције у иностранство, ратног морталитета и смањења стопе природног прираштаја - нагласио је проф. др Пашалић. Он је истакао да демографске анализе указују да Српска и послије потписивања Дејтонског споразума има изразито емиграционо обиљежје, а посебно њени источни и југозападни дијелови. - На простору Српске посебан вид миграције представља емиграција радно способног и образовног становништва у правцу развијених земаља. Нека истраживања указују да је од 1996. до 2001. године просторе БиХ напустило око 90 хиљада младих - рекао је проф. др Пашалић. У документу је изнесено и низ препорука, између осталог, да се крене са примјеном мјера популационе политике које се, у првом реду, огледају у фаворизованом рађању трећег и четвртог дјетета и активирању локалне самоуправе на програму популационе политике Р. ШКОНДРИЋ

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.