Зарасла огњишта

Зарасла огњишта
Анита Јанковић-Речевић
10.02.2018 16:29

Право на имовину основно је људско право, али га дуже од двије деценије не могу остварити бројни Срби који су усљед ратног вихора напустили своје домове у Федерацији БиХ.

Њихов сан да се врате на своја пријератна огњишта, која су стекли мукотрпним радом, нажалост, још је недосањан због којекаквих виших сила и политичара који нам свакодневно кроје судбину.

Разноразним функционерима на нивоу БиХ годинама су "пуна уста" повратка, међутим, реализација на терену изостаје јер, ето, свако мало искрсне неки тешко рјешив проблем када су у питању припадници српске националности који желе да се врате на своју дједовину.

Тендер за обнову и изградњу 114 кућа за српске повратнике у федералним општинама Дрвар, Гламоч и Босанско Грахово још није расписан иако су од јавног позива до сада прошле четири године.

На питање зашто се рокови стално пролонгирају, а народу који машта о повратку "мажу очи" лажним обећањима нико не зна да одговори. У федералном Министарству за расељене чак више ни не покушавају да пласирају причу о документацији и папирологији која кочи реализацију. За њих једноставно не постоји рок када српске куће треба да буду обновљене и изграђене. Они се не питају како живе ти људи за које су се обавезали да ће им санирати домове уништене усљед рата. Њих не брине имају ли ти људи уопште гдје да спавају, а неће се много насекирати ни ако онима који су се вратили прокишњава кров на кући изрешетан од граната.

Због таквог односа повратак у Федерацију је сведен на минимум, а и они који су се пуни ентузијазма и љубави вратили на пријератна огњишта, због недостатка посла и перспективе бјеже натраг у мјеста у којима су живјели у избјеглиштву. 

Иако су бројни страни фондови дали милионе за пројекте стамбеног збрињавања повратника, ФБиХ и даље не жели да помогне повратак Срба, а и они којима је успио тај први корак муку муче да се изборе за своја права.

Овој проблематици у крај морају стати  представници Српске који су засјели у фотеље у Сарајеву и који за свој (не)рад добијају вртоглаве плате. На досадашњу праксу опструкција повратка мора бити стављена тачка. Онима који желе да се врате на своју земљу треба омогућити да тај циљ и остваре јер данас, у 21. вијеку, када се сви заклињу у демократију и људска права, дискриминација на националној основи не смије и не може испливати на површину. Кров над главом након четврт вијека морају добити они чија су огњишта зарасла у коров.

Колумне Коментар дана