У мету: Гласинац на прекретници

Глас Српске 20.07.2007 00:00

Пише Драгиша ЋОРСОВИЋ

КЛУБ свијетле фудбалске традиције, некада један од перјаница овог спорта Републике Српске, соколачки Гласинац, ових дана преживљава тешке тренутке. Стигао је практично Гласинац на само фудбалско дно. Својевремено је екипа са Сокоца била један од чланова Премијер лиге, а данас је у друголигашком друштву Републике Српске. Испала је из Прве лиге, након одлуке да им се због намјештања и неправилности у утакмици са Дрином у Зворнику одузме шест бодова. Чудна одлука, када се зна да је утакмица регистрована побједом Сокочана од 1:0. Нећемо, међутим, о том преседану, већ о дугогодишњем посртању Гласинца. Чини се да се њихова судбина могла давно предвидјети. Можда и након оне прве Премијерлигашке сезоне, те њеног неславног краја. Још је у свјежем сјећању дуел Сокочана и Бротња, на стадиону "Бара". Тада су гости на чудан начин дошли до бодова спаса, а у нижи ранг је морала Козара из Градишке. Већ тада се могла чути она народна изрека "О злу радити, а добру се надати, не може никако". Нико никада није довео тај тријумф Бротња у питање, а свима је био чудан. Није наравно то главни разлог садашњег посртања клуба из Сокоца. Он је је много дубљи, али врло видљив. Стигле су неке нове фудбалске сезоне, а Гласинац је из године у годину, посртао. Недостатак финансија је једноставно довео до суноврата овог тима. Док је било марака, па и евра и Кунто и Панто се налазио на Сокоцу и продавао своје фудбалско знање. Како се каса празнила, тако је и број играча са стране рапидно падао. Остали су само они који су завољели клуб и оженили се дјевојкама са Сокоца, али то не би било тако страшно да су у Гласинцу размишљали у вријеме благостања - Како даље? Нико се у том периоду није тиме бавио, а рад са млађим категоријама играча био је сведен на минимум. Постојала су оне, али нису дале ниједног правог играча за клуб, па је сасвим било нормално и очекивано да ће се кула од карата једног дана срушити. То се и догодило. Млађи фудбалери нису добијали, прије три-четири године, прилику да заиграју, да стичу искуство, па су многи дизали руку од фудбала. Исто је учинила и соколачка публика. Нису жељели гледати легију странаца. Тако се погрешна политика обила о главу Гласинцу. Имали су они једну изузетно талентовано генерацију кадета и чини се да њихово вријеме долази и да им треба пружити шансу. Због њих, клуба навијача, Сокоца. Нема више странаца. Стигло се на дно и треба кренути из почетка. Има на Романији и талената, има и правих фудбалских ентузијаста и заљубљеника, спортских радника. Знају они пут како клуб извући из ове кризе и искрено се надамо да хоће. Није нам циљ да ово неко схвати као паметовање, већ прије свега као наш допринос враћању угледа соколачког фудбала.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.