Власт је на потезу

Власт је на потезу
Марина Чигоја
29.10.2014 21:00

Произвођачи у РС и БиХ још једном су се нашли у незавидној ситуацији захваљујући, прије свега, лагодном понашању државе, којој је, изгледа, све прече осим стања у економији.

Увоз млијека у БиХ у овој години повећан је за чак 17 одсто, истовремено од прошле године обустављен је извоз тог и већине других производа биљног и животињског поријекла из БиХ у Хрватску, која је била један од наших најзначајнијих спољнотрговинских партнера, а власти не чине апсолутно ништа да се та ситуација промијени.

Неконтролисан увоз млијека пријети да потпуно уништи домаћу производњу овог артикла, која је до сада успјешно одолијевала свим "ударима" из вана. Након што је Русија забранила увоз великог броја домаћих производа из ЕУ, чланице Уније су формирале аграрни фонд за подршку својим произвођачима, а с циљем пласмана на тржишта мимо Русије. Огромне количине млијека, наравно, нашле су се и на нашем тржишту, а с обзиром на то да њихови произвођачи добијају велике подстицаје, јасно је да наши не могу да им конкуришу. Ако се томе дода и чињеница да наше млијеко не може у ЕУ, јасно је да се производња у РС и БиХ налази на рубу пропасти и да се само правовременом реакцијом катастрофалне посљедице могу избјећи.

Пољопривредници су затражили увођење прелевмана приликом увоза млијека у БиХ, а хоће ли власти и овај пут остати нијеме на њихове захтјеве или ће коначно урадити нешто како би помогли својим произвођачима, а тиме спасили и велики број радних мјеста, видјећемо већ ових дана, јер им није остављен дуг рок. Уколико не испоштују њихов захтјев, најавили су блокаду свих царинских терминала. Иако су овакве потезе и раније најављивали, чини се да су пољопривредници сада и више него озбиљни јер је проблем постао превелик. Власти су на потезу. Вријеме је да се једном стане у крај свим нелогичностима које се догађају код нас, не само у вези са увозом и разним притисцима којима смо изложени, него и кад су у питању тзв. инвеститори који нам долазе и "покупе кајмак", а затим испаре остављајући дугове и према држави и према добављачима. Уколико се и овај пут све заврши на "договору" који неће резултовати никаквим конкретним рјешењима која ће заиста помоћи произвођачима, јасно је да се домаћој производњи не пише добро.

Колумне Коментар дана