У теорији једно, а у пракси друго

У теорији једно, а у пракси друго
Драгана Орловић
28.11.2014 21:00

"Што је црква без звона или хирургија без операционе сале, то је језички факултет без библиотеке."

Тим ријечима декан Филолошког факултета у Бањалуци Младенко Саџак описује високошколску установу на чијем се челу налази, а која има шест студијских програма, али нема библиотеку. И то не било којих студијских програма него студија који осим матичног српског језика, школују будуће професоре њемачког, енглеског, италијанског, француског и руског језика. О томе колики је апсурд да сви ти будући академски грађани током студирања нису имали библиотеку, а ни читаоницу сувишно је и говорити.  Сувишно је и питати због чега факултет који је основан 2009. године није успио да добије објекат у којем ће, умјесто у нагомиланим кутијама, уредно да смјести књиге и те како потребне студентима. То директно отвара низ других питања - какви су заправо услови и начин студирања, опрема и квалитет наставе на високошколским установама у Републици Српској.

Посљедњих неколико деценија у свијету су се десиле велике промјене у области образовања, које сугеришу аналитичко размишљање, интерактиван приступ настави и што више праксе, а све мање теоријског понављања.

А шта се дешава код нас? Не много тога.

На нашим високошколским установама теорија и пракса и даље су у сукобу. Двије супротстављене стране. Код нас и даље влада застарјели систем учења напамет, умјесто аналитичког промишљања и практичне наставе која би студентима и ученицима пружила квалитетније знање.

И даље се константно прича о реформама образовања које су неопходне, али које су озбиљне и дуготрајне. Не могу да се десе преко ноћи. Ту су и закони, гдје увијек постоји неки члан који није прецизно дефинисан, па оставља луфта за двојако тумачење и додатни пропуст, било да је ријеч о предшколском, основном, средњем или високом образовању.

Тачно је да закони постоје да би се поштовали, али и да би се мијењали ако нису добри. Нико не спори ни да је реформа образовања мукотрпан и дуг процес. Међутим, са наших факултета сваке године нажалост стижу стотине младих који не знају ко је написао "Мајстора и Маргариту" и низ других елементарних ствари, које су морали да науче у школама. Младих, који имају факултетске дипломе, а не знају то. Зато би реформе образовања ипак требало да "пожуре", бар мало.

Колумне Коментар дана