Данас и овдје: Кокош или јаје

Глас Српске 09.07.2007 00:00

Пише Вељко Којовић

НОВИ високи представник Међународне заједнице и специјални представник Европске уније Мирослав Лајчак кренуо је у обећану акцију; са релевантним политичким представницима ентитета и државне заједнице обавља разговоре о општој ситуацији у земљи, за коју је још раније речено да је кризна, али и наглашено о предстојећим уставним промјенама. Разговори се обављају без присуства јавности, а то, рекло би се, по селективним изјавама и информацијама могу се назрети одлучност високог представника и његове добре намјере. Истовремено, могу се чути добро познати, ушанчени ставови политичара, изречени много пута, а посебно поводом договореног, прошлогодишњег "априлског уставног пакета", за којег није било капацитета да се усвоји у Парламенту БиХ. По искључивим ставовима могао би се извући закључак да договора о промјени Устава неће ни бити. Нигдје у свијету, посебно у сложеним и вишенационалним државама, нема лаких договора ни брзог доношења устава, јер у политичком комуницирању, као израз добре воље, мора да превлада међусобно уважавање и спремност на консензус, што није увијек једноставно постићи. Па ипак, примјера, нарочито добрих, има у изобиљу. Данас у свијету постоји и неконфликтно функционише 37 федералних држава, а 97 са сложеним државним уређењем. Зато се са пуном сигурношћу може тврдити да је господин Лајчак нашао начин да упозори своје саговорнике, прије свега, самољубиве и са незајажљивом жељом за личном влашћу, да су међународни мировни споразуми, у које спада и Дејтонски мировни споразум, веома чврсти међународни акти и да се на њих односи, како би правници рекли, правна максима "пацта сунд серванда". Према томе се сви морају држати међународних уговора и спроводити их, а не мијењати. Уосталом, Дејтонски мировни споразум, као прво, без одлагања је зауставио ратни сукоб и, као друго, прихваћеним уставним поретком осигурао је дугорочну стабилизацију стања у БиХ. Тако је једино могуће разумјети јавно саопштен став господина Лајчака да је "архитектура БиХ", коју чине три конститутивна народа и два ентитета, полазна тачка за уставне промјене. Досадашња, готово дванаестогодишња пракса показује да сарајевска колективна свијест, коју упорно дограђују тамошњи политичари, не прихвата такво становиште. Постало је уобичајено, готово свакодневно, да се форсирају идеје, приједлози и пројекти који не уважавају Дејтонски мировни споразум, дакле, ни устав властите земље. То, наравно, не доприноси стабилизацији, напротив, доноси стално нове неспоразуме и појачава антагонизам између политичких структура и конститутивних народа. Приједлози и пројекти су, по правилу, недобронамјерни, воде ка унитаризацији државе у којој живе три равноправна народа и у први план стављају развлашћивање и укидање ентитета, односно Републике Српске. Од оних који би да предводе и управљају очекује се да знају да је кршење устава исто што и рушење државе. У обиље унитарних, дакле, неуставних пројеката спада и предложени закон о путевима у БиХ, о чему смо ових дана обавијештени. Њиме се, ванинституционалним преношењем надлежности, жели, између осталог, централизовати управљање путевима и да се у Сарајеву прикупљају и распоређују сва средства за ове намјене. У вријеме док се разговара о приступу промјенама устава апсолутно је бесмислен и неприхватљив такав неуставан чин. Може се, наравно, ко то хоће, једино протумачити као покушај актуелног министра за транспорт и комуникације Боже Љубића (истовремено је и предсједник ХДЗ 1990), који има подршку Странке за БиХ, да се удовољи унитарним апетитима оних који га подржавају. Уосталом, и подршка има своју цијену. Навикли смо на бројне и различите притиске политичара и неких медија, али и пропагандна усмјерења. Овог пута као да све почиње од "ломљења" Николе Шпирића, предсједавајућег Савјета министара БиХ. Наиме, њему је поручено да има прилику, прихватањем унитарног законског пројекта, да потврди своју преданост држави. Уз то, од њега се тражи (ваљда што је представник српског народа) да коначно одговори на питање - "ко је старији, држава или ентитет?" Одвише то наликује на оно загонетно питање - шта је старије, кокош или јаје. Предсједавајући и сви чланови Савјета министара јавно су положили свечану заклетву да ће радити искључиво у складу са Уставом БиХ. Сигуран сам да су и потврда преданости државе и одговор на загонетно питање садржани у чврстом опредјељењу да се придржавају свечане заклетве. Уосталом, и допринос високог представника, а требало би да он буде посљедњи, мјериће се у првом реду по томе колико је приволио неке осионе политичаре да поштују устав земље у којој живе.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.