И послије укидања химне "Боже, правде", ништа се неће промијенити у чињеници да је Српска трајна категорија у БиХ, нагласио Рајко Васић... У Сарајеву одавно присутна тенденција да се Српска "оголи", упозорио Иван Шијаковић
ДA ли је право опет устукнуло пред политиком, прво је питање које је јавност Српске поставила послије прекјучерашње одлуке Вијећа за заштиту виталног националног интереса Уставног суда Српске којом је Српска остала без химне "Боже, правде".
Међутим, много озбиљније питање је да ли ће водећи бошњачки политичари из Сарајева, који су презадовољни одлуком Уставног суда Српске, наставити негирање Републике Српске, рушећи један по један њен стуб чак и по цијену опстанка дејтонске БиХ.
Члан Главног одбора Савеза независних социјалдемократа Рајко Васић оцијенио је за "Глас Српске" да је ситуација са химном и грбом само један од дијелова великог мозаика стварања исламске републике на дужи рок.
- Треба водити рачуна о неоспорној чињеници, да Срби и Хрвати нису жељели живјети у БиХ, што је током рата и дошло до изражаја. Према томе, БиХ може бити само децентрализована, никако унитаризована. Не може српски народ у њој нестати као што је нестао у Хрватској и на Космету.
Према томе, нагласио је Васић, и ако не може да буде грб Српске, химна "Боже, правде", неће се ништа промијенити у чињеници да је Српска трајна категорија у БиХ.
- Или изван ње, као самостална, ако се непрестано буде инсистирало на 100 одсто бошњачка БиХ и 100 одсто БиХ Хариса Силајџића - поручио је Васић.
Он је процијенио да није алармантна ситуација, али да су ови посљедњи кораци са грбом и химном, у низу оних који стварају неповјерење у БиХ. Нагласио је да Српска и српски народ, након овог још мање вјерују у њен опстанак и да над том чињеницом треба да се много више замисле сарајевски унитаристички кругови, него Срби над њеном будућношћу.
Професор историје из Бање Луке Зоран Пејашиновић подвукао је да обиљежја Републике Српске нису обиљежја БиХ и да не треба да буду симбол сва три народа у ентитетима.
- Она која би тако изгледала, била би, у ствари, обиљежја БиХ. Ту долазимо до фамозне чињенице о конститутивности сва три народа, што се своди на својеврсну лакрдију - рекао је он и додао:
- Не можете направити химну која ће задовољити емоције сва три народа. То је немогуће. A грб и химна су емотивне категорије, али и политичке, естетске, хералдичке. И то је код нас, нажалост, немогуће измирити. Уз то неријетко видимо да правне инстанце нису имуне на политику и на крају, када све саберемо, добијемо конфузију из које настојимо изаћи бирањем најмањег зла.
Према његовим ријечима, у БиХ постоји тренд затирања Републике Српске и преношења надлежности на ниво БиХ, што је некима, сматра, једини програм који имају.
Професор Пејашиновић је навео примјер до којих граница се, у покушајима стварања БиХ и босанске нације, некада ишло.
- Добра илустрација свакако је и примјер министра финансија и управника за БиХ за вријеме Aустроугарске Бењамина Калаја, који је био познат по спровођењу политике интегралне БиХ и босанске нације. Он је забранио своју књигу о историји Срба, коју је написао неколико година прије доласка у БиХ, када је био конзул у Србији - подсјетио је Пејашиновић.
Да мјере нема и данас, наводи Пејашиновић, види се и из увођења босанског језика, названог по држави која се не зове само Босна. Закључио је да би по тој логици, требао бити босанско-херцеговачки језик.
Професор социологије из Бање Луке Иван Шијаковић истакао је да је у Сарајеву одавно присутна тенденција да се Српска "оголи" и са ње скину сви значајни елементи, почев од преноса надлежности па до симбола.
- Овдје се ради о томе да ако нећете да пристанете да се Српска институционално утопи у БиХ, онда ћемо ми то да урадимо заобилазним и постепеним путем укидањем свих њених аутономних елемената - казао је Шијаковић.
Представници те политике, мишљења је он, немају разумијевања и коректности у изградњи заједничке државе, јер не допуштају да једна етничка група може да има своје симболе и простор на којем ће се исказати.
- Више од сто година на овим просторима живи се двоструки живот, један се манифестује према власти, а у позадини је сасвим други, без толеранције - закључио је Шијаковић.
Професор Шијаковић истакао је да се то не може спријечити, јер један народ, умјесто на јавној згради, истакнуће заставу на својој кући.
М. ЏЕПИНA
ВЈЕРA, НЕ НAЦИЈA
Рајко Васић оцијенио је да Бошњаци имају проблем грађења нације али су, у том смислу, историјски закаснили. Напоменуо је да исламска вјера и не инсистира на нацијама, већ на самом исламу. Зато, мишљења је, Бошњаци настоје да БиХ препишу на себе и буду њени једини власници. Тврди да је то био њихов циљ и у рату, и да је и сада, кроз сва ових дешавања.
НAСТAВAК ПРИТИСAКA
Борачка организација Републике Српске није изненађена одлуком Уставног суда у вези са химном, али је забринута због тога што су је прихватиле судије Срби. Борци упозоравају да је оваква одлука наставак притисака на Српску који трају од 1992. године, с циљем да се она укине, као и све што има епитет српског и истичу да ће и даље на својим свечаностима користити и химну и грб.
Републичка организација породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Српске мишљења је да је Одлука Уставног суда супротна интересу друштвене заједнице и да је очито да су ова и сличне одлуке увод у завршни чин, а то је промјена назива "Република Српска."
Савез логораша Републике Српске огорчен је одлуком Вијећа за заштиту виталног националног интереса Уставног суда Српске, којом је Српска остала без химне "Боже, правде", рекао је Срни предсједник овог савеза Бранислав Дукић.
- Нас српске логораше није изненадила одлука Уставног суда Српске, него су нас изненадили наши представници у том правосудном тијелу - рекао је Дукић, наводећи да ово није први пут да српски представници у Уставном суду Српске подлегну притиску Сарајева.
- Српски представници у Уставном суду Српске ће вјероватно слушати илахије и касиде, као што смо их ми логораши морали пјевати у муслиманским логорима - рекао је Дукић.
