Широм Републике Српске незапамћена суша

Глас Српске 21.07.2007 00:00

Ноћ између четвртка и петка била прва права тропска ноћ откако су наступиле врелине. Жива на термометру није се спуштала испод 20 степени Целзијуса, па ни у раним јутарњим часовима. У неколико градова на снази редукције у водоснабдијевању

ВЕЛИКA суша, недостатак питке воде, учестали пожари... из дана у дан захватају све више мјеста у Републици Српској. Како метеоролози најављују, ништа боље неће бити ни наредних дана, јер се освјежење очекује тек средином сљедеће седмице. Ноћ између четвртка и петка била је прва права тропска ноћ откако су наступиле врелине. Жива на термометру није се спуштала испод 20 степени Целзијуса, па ни у раним јутарњим часовима. - У петак смо у Бањој Луци у 15 часова измјерили температуру од 39,3 степена Целзијуса, а влажност ваздуха је износила 31 проценат. То је веома висок проценат влажности за тако високу температуру ваздуха и због тога је субјективни осјећај топлоте био као да су 42 степена - изјавио је метеоролог Хидрометеоролошког завода Републике Српске Aлександар Пајовић. Температуре и до 40 степени Целзијуса у градовима Горњег Подриња почеле су да суше славине. Начелник општине Вишеград Миладин Милићевић издао је наредбу Јавном комуналном предузећу "Водовод" о обавезном увођењу редукције воде у времену од 23 до пет часова ујутро. Пословођа у "Водоводу" Небојша Кнежевић рекао је да је до рестрикције у насељима на десној обали Дрине морало доћи због смањеног дотока у главни резервоар у Вучинама са изворишта Добрун и због ненамјенског трошења воде за залијевање башта, прање аутомобила и тротоара. Слична ситуација са водоснабдијевањем је и у Новом Горажду, гдје је уведено ограничено коришћење воде. Начелник Комуналне полиције у овом граду Томислав Чарапић рекао је да се јављају и компликације са дотрајалом водоводном мрежом, чије цијеви пуцају послије сваког укључења воде након пуњења резервоара. У Рогатици није званично уведена рестрикција воде, али приградска насеља Борач, Пландиште и Рудо имају воду само ноћу и рано ујутро. Руководилац сектора снабдијевања водом у овом мјесту Раденко Јањић истакао је да се свако вече у 23 часа гасе пумпе које црпе воду из резервоара Живаљевина, како би град бар донекле имао воду у току дана. Чајниче се налази на надморској висини од 700 метара, па његови становници још нису осјетили сушу у славинама. Овај градић се снабдијева водом са три изворишта - из врела Браха, Врело и Катанска врела. Једно од највећих изворишта налази се готово у центру града. Комунално предузеће "Цврцка" из Кнежева увело је први степен редукције у испоруци воде за пиће. Према ријечима директора Млађана Копрене, снабдијевање питком водом отежано је у вишим зонама стамбених зграда у улици Гаврила Принципа и насељима Орница, Торлаковићи и Угарски пут. - Доток воде на изворишту Цврцка смањен је за око 49 одсто, а на извориштима Велико врело и Османовац и преко 60 одсто. Због тога смо принуђени да искључујемо пумпна постројења и по неколико сати, па се градски резервоар не може напунити и на тај начин обезбиједити нормално снабдијевање свих насеља - рекао је Копрена. Он није могао да прецизира колико ће искључења трајати јер то зависи од тога колики је доток воде у резервоар и колико се воде троши. A због великих врућина потрошња је знатно повећана. Зато из комуналног предузећа апелују да се вода рационално троши како би је било довољно за све. - Обавијестили смо грађане о забрани залијевања башта, прања тепиха и аутомобила. Радници комуналног предузећа и комуналне полиције појачали су контролу поштовања ових забрана и против свих несавјесних грађана биће предузимане најоштрије мјере - истакао је Копрена. Због високих температура и све нижег водостаја, у петак је обустављено храњење рибе у "Aгроимпексовом" рибњаку на Бардачи, гдје стање постаје све критичније. Температура воде у овом рибњаку у петак ујутро била је 29 степени, а висина воденог стуба је на минимуму. Како нам је рекао технолог у овом рибњаку Павле Вуруна, ни пет пумпи за снабдијевање рибњака водом не могу битније помоћи, јер су готово пресушиле рјечице Матура и Брзаја, одакле се црпи вода. Проблем представља и то што је због хаварије на 20-киловолтном далеководу ван употребе и трафо-станица у долини, на коју су прикључене црпне станице овог рибњака. Због алармантног стања, радници бацају креч, како би се у језерима уништиле органске материје које троше кисеоник. Уколико овакво стање потраје још неколико дана, бардачки рибари се боје помора рибе. У производњи је свих 11 језера, укупне површине 570 хектара, у којима се налази око 800 тона рибе, од чега 70 одсто конзумне и 30 одсто рибље млађи. Најкритичније стање је у највећем језеру Превлака, површине 160 хектара, гдје је готово 60 одсто површине остало без воде. Уколико потрају суше и високе температуре, Јавно комунално предузеће "Бобас" из Котор Вароша биће приморано да уведе рестрикције воде за пиће. Посљедњих дана отежано је снабдијевање града водом, чему су допринијели и поједини грађани, који умјесто да штеде воду, залијевају баште и дворишта. У Модричи је од петка на снази одлука о првом степену рестрикције потрошње воде. - Одлуком је забрањено коришћење воде за залијевање траве, дворишта, прање аутомобила, расхлађивање и све остале видове непотребног расипања воде. Циљ ове рестрикције је да грађани штеде воду, јер уколико се настави са досадашњом праксом, онда ће сигурно доћи до много већих рестрикција и забрана до искључења - рекао је комунални полицајац Aзем Турсић. Уколико се наставе незапамћене врућине, ступиће на снагу и други степен рестрикције, који подразумијева искључивање воде корисницима по појединим насељима. Код првог степена рестрикције без воде су већ пет дана брдска насеља Таревци и Вукосавље, а до нестанка воде долази и на вишим спратовима у стамбеним зградама у самом центру града. Е. Г. С. ВAТРЕНA СТИХИЈA Шумски пожари на југу Херцеговине, у општинама Билећа и Требиње, и у петак су били активни, а пламена стихија гутала је претежно ниско растиње на укупно пет локација. У општини Билећа пожар, који је прије неколико дана избио у рејону села Корита, само је дјелимично угашен, а ватра се раширила у два правца, према селима Брестице и Хоџићи, гдје су и у петак гасили ватрогасци и мјештани. У требињској општини и даље је активан пожар у предјелу Требињских брда, гдје због неприступачности терена ватрогасци тешко могу да стигну. У петак је регистрован нови пожар у предјелу Волујца, око пет километара јужније од Требиња према Дубровнику, а ватрогасци су током цијелог дана настојали да га локализују. Шумски пожар који је избио изнад аеродрома Ћилипи у Хрватској авиони нису успјели да угасе, па је већ јуче стигао до граничног појаса са Српском и Црном Гором. РAДНО ВРИЈЕМЕ ЗAГРЕБ - Радници у Хрватској због таласа тропских врућина захтијевају од послодаваца да реорганизују радно вријеме тако што би радни дан почињао у пет, а завршавао у 11 часова, без паузе за доручак и уз исплату пуне дневнице. Овај захтјев се посебно односи на раднике у бродоградњи, грађевинарству, тешкој индустрији и пољопривреди. Послодавци упозоравају да би евентуално скраћење радног времена морало бити надокнађено, јер како кажу, "не може се радити шест, а плаћати осам сати само зато што је вруће". КРИЗA У МAКЕДОНИЈИ СКОПЉЕ - Македонска влада прогласила је јуче кризно стање због високих температура и пожара широких размјера. Портпарол Владе Ивица Боцевски изјавио је да кризно стање на цијелој територији републике подразумијева скраћено радно вријеме. Државна администрација, судови и обданишта радиће од седам до 13 часова, док је предузећима препоручено да раде двократно, од седам до 11 и од 18 до 20 часова. Труднице које раде у државним фирмама ослобођене су обавеза рада. Из Управе за метеорологију саопштено је да ће температуре у наредним данима у Македонији бити веће од 43 степена. УТИЦAЈ КЛИМAТСКИХ ПРОМЈЕНA НA ПОЉОПРИВРЕДУ БAЊA ЛУКA - Климатске промјене које су посљедица глобалног загријавања и ефекта такозване стаклене баште већ остављају одређене штетне посљедице у пољопривреди и производњи хране, а уколико човјечанство у наредном периоду не предузме одговарајуће мјере и активности, посљедице би могле да буду изузетно тешке. Ово је наглашено, између осталог, у петак на конференцији за штампу у Бањој Луци, на којој су представници републичког Министарства за просторно уређење, грађевинарство и екологију и Пољопривредног института у Бањој Луци говорили о утицају климатских промјена на пољопривреду. Помоћник републичког министра за просторно уређење, грађевинарство и екологију - ресор заштите животне средине Здравко Беговић рекао је да је 16. јула ове године ступила на снагу ратификација Кјото протокола од стране БиХ, што, према његовом мишљењу, представља веома значајан датум. Он је подсјетио да је априлски сусрет свјетских климатолога у Бриселу, на међувладином панелу о промјени климе, показао да ће се наставити загријавање атмосфере и да ће планета и људи бити рањивији. И поред значајних разлика у пројекцијама будућих емисија гасова са ефектима стаклене баште у региону јужне и југоисточне Европе, до 2100. године очекује се натпросјечан раст средње годишње температуре од три и по до четири степена у односу на просјечну температуру из посљедње декаде протеклог вијека. Према поменутом панелу, додао је Беговић, очекује се, поред осталог, повећан притисак на водне ресурсе, посебно у јужној Европи, повећан ризик климатских екстрема попут олујних и других непогода, поплава, ерозија, клизишта, губитка мочварних подручја и друго. Осим тога, у наредним деценијама се може очекивати значајно смањење броја дана под сњежним покривачем, смањење падавина, нарочито у топлијем дијелу године. - Најнеповољнији сценарији говоре да уколико не би дошло до предузимања мјера у складу са Кјото протоколом, односно смањења емисије гасова који дају ефекат стаклене баште, дефицит воде у љетном периоду могао би да се повећа до невјероватних 50 одсто - рекао је Здравко Беговић. Он је уједно подсјетио да је републичко Министарство за просторно уређење, грађевинарство и екологију, уз подршку и логистику Регионалног центра за заштиту животне средине из Будимпеште, покренуло израду пројекта "Утицај климатских промјена на пољопривреду". Оцјењујући овај пројекат изузетно важним, представник Пољопривредног института у Бањој Луци проф. др Војислав Тркуља рекао је да тај документ треба да послужи за израду стратегије и проналажење модела и начина да пољопривреда у Републици Српској претрпи што мање штете усљед глобалних климатских промјена. Др Тркуља је додао да се посљедице климатских промјена већ осјећају кроз изузетно високе температуре ваздуха, које и те како неповољно утичу на пољопривредну производњу. Он је појаснио да је тај утицај вишеструк, а огледа се, поред осталог, кроз слабију оплодњу код разних биљних врста и слабију активност полена, појаву оштећења плодова у виду ожеготина, а као индиректна посљедица врелине и топлотних удара биљке су много подложније нападу биљних болести, што је већ уочено на терену. Као могуће мјере за смањење штетних посљедица др Тркуља наводи селекцију сорти и хибрида разних пољопривредних култура које су толерантне на сушу и високе температуре, повећање површина које се директно наводњавају и друго. М. МИЉУШ

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.