Суд раздора

Суд раздора
Ведрана Кулага
07.07.2017 23:19

Иако је пракса у модерним и уређеним државама да се судске одлуке не коментаришу, него да се спроводе, ни то у БиХ није могуће, јер су оне далеко од онога какве би требало да буду.

Из дана у дан свједоци смо догађаја који ову земљу враћају у прошлост, коче развој и напредак, а самим тим и боље сутра за све њене грађане.

Посљедњи примјер за то дошао је директно из Уставног суда БиХ, који је још једном показао да је далеко од онога што треба да буде један суд те величине и тог ранга.

Одбијањем захтјева већине посланика Народне скупштине РС који су затражили оцјену уставности два датума која се доводе у везу искључиво са ФБиХ, односно бошњачким и хрватским народом, а који се покушавају наметнути као државни и да важе на територији цијеле земље, судије су се показале на дјелу.

Посебно ако се узме у обзир да су не тако давно на готово истим основама прихватили захтјев представника Бошњака за оцјену уставности дијела закона о празницима РС који се односи на обиљежавање 9. јануара као Дана Републике. Осим тога, на крају су и већином гласова, уз помоћ странаца, казали да обиљежавање тог датума није у складу са Уставом, иако је ријеч о празнику који Српска није наметала другом дијелу БиХ.

Како једно јесте, а друго није? Да ли имају посебан правни акт који примјењују када су у питању Срби, а другу књигу када су у питању други у БиХ? Има ли то игдје у свијету? Изгледа да има - и то само овдје код нас.

БиХ и даље, нажалост, вуче бројне коријене из прошлости, тачније са почетка деведесетих година прошлог вијека. Из тих се варница још с времена на вријеме потпали ватра и произведу нове тензије, а да неке старе још нису угашене.

Највећи терет такве атмосфере у БиХ носе грађани, које и данас, толико година након рата, политика гуши истим или готово истим питањима и проблемима.

БиХ, ако жели да опстане, мора да постане земља за сва три конститутивна народа и да узме судбину у своје руке, а не да добар дио конаца и даље држе и мрсе странци, захваљујући којима се и доносе овакве одлуке у Уставном суду.

Тешко да постоји датум о којем постоји сагласност, јер се чак на цијелој територији не обиљежава ни дан када је потписан Дејтонски споразум - један од најважнијих датума у послијератној БиХ.

БиХ треба да буде земља компромиса и разумијевања, земља у којој ће се судити по праву, а не према политици и земља у којој ће пресуде мирити, а не подривати.

Колумне Коментар дана