Задње вече приказани "Парада" Душана Макавејева, "Задушнице" Драгослава Лазића, "Маљ" Aлександра Илића и "Видимо се у читуљи" Јанка Баљка. Представљен и документарац "С 21, Машина смрти црвених кмера" Рити Пан
БAЊA ЛУКA - Ревија документарног филма, коју је организовао "Феникс арт", завршена је у четвртак у бањолучком биоскопу "Палас". На завршној вечери приказана су остварења "С 21, Машина смрти црвених кмера", "Парада", "Задушнице", "Маљ" и "Видимо се у читуљи".
Предсједник "Феникс арта" Горан Дујаковић истакао је да су овом ревијом жељели да бањолучким филмофилима приближе најбоље свјетске и српске документарце.
Он је најавио да ће "Феникс арт" до краја године организовати и ревију анимираног филма у Бањој Луци.
Филм Рити Пан "С 21, Машина смрти црвених кмера" из 2003. године снимљен је у продукцији француске телевизије "Aрте". Ријеч је остварењу које подсјећа на режим Пола Пота и "Црвених кмера", када је између 1974. и 1979. године преко 20 хиљада људи затворено, испитивано, мучено и убијено у затвору "С 21", у средишту Пном Пена.
Редитељка је кроз овај филм покушала да расвијетли како је комунистичка партија демократске Камбоџе организовала и устројила политику систематског уништавања људи.
Рити Пан је готово три године детаљно истраживала међу ријетким преживјелим, али и међу њиховим некадашњим мучитељима. Тортуре у центру "С 21" преживјело је само седам људи, од којих су још троје живи.
Посљедње вечери ревије, приказани су остварења из Ретроспективе српског документарног филма, "Парада"("Дунав филм", 1962) Душана Макавејева, "Задушнице" ("Дунав филм", 1963) Драгослава Лазића, "Маљ"("Дунав филм", 1977) Aлександра Илића и "Видимо се у читуљи" ( Б 92, 1977) Јанка Баљка.
"Парада" представља причу о томе како су се некад правили спектакуларни догађаји поводом доласка Јосипа Броза Тита и какве су параде прављене у његову част.
Документарац Драгослава Лазића "Задушнице" је прича о старом обичају, који подразумијева одлазак на гробље уз ношење хране и пића. Лазић је приказао како се то шездесетих година прошлог вијека одвијало у Поморављу у Србији.
Филм Aлександра Илића "Маљ" значајан је не само у сфери српског, него и свјетског документарца. Редитељ је на симболичан начин, преко пилића и маља који убија неке од њих, приказао борбу живота и смрти. Врло импресивне слике, гдје на крају, црно пиле, намјерно одбачено, преживљава...
Контраст свјетла и таме, живота и смрти, борбе за преживљавање, сигурно је много дубљи, од онога који је приказан. Слика црног пилета, другачијег од осталих, може се видјети свуда око нас, међу онима који се грчевито боре, против маља који их прогања, а носи несрећу и смрт.
Остварење Јанка Баљка "Видимо се у читуљи" јесте мозаик прича о јунацима београдског подземља, од којих су се многи још деведесетих сусрели у читуљама. Бане Гребенаравић, Ромео Савић, Кристијан Голубовић, само су нека од имена београдских краљева подземља, који су своје мјесто нашли у овом филму.
На њихову несрећу, многи су од краљева подземља постали принчеви таме и тако на најгори начин, смрћу, ушли у историју.
Генерални покровитељ Ревије документарног филма у Бањој Луци било је Министарство просвјете и културе Републике Српске. A. РAЈКОВИЋ
ПРAВЕ ВРИЈЕДНОСТИ
"Српски документарни филм пронашао је сопствени пут до правих вредности филмске уметности. Увек су постојали у њему и око њега различити путокази, али он се ослањао на талентоване редитеље и њихов оригинални израз, потврђен кроз најбоља остварења. То значи да изазов камера које бележе, анализирају, памте и уопштавају, није избегао или одбио ниједан аутентичан документариста...Управо због свега тога, најбоља дела документарног филма уграђена су у српску кинематографију као целину и потпуно интегрисана са духовношћу сопственог народа..."(Из књиге Петра Волка "Српски филм")
