Ратни злочини

Ратни злочини
Жељка Домазет
05.10.2014 21:00

Да би се у БиХ превазишло суморно стање у вези са питањем процесуирања ратних злочина, како је то раније пред Савјетом безбједности УН окарактерисао главни тужилац Хашког трибунала Серж Брамерц,

 у овој земљи би свакако морао да се уложи додатни напор и да ово питање из сфере политике коначно пређе у сферу правде што до сада засигурно није био случај.

С циљем убрзања процесуирања предмета ратних злочина у цијелој БиХ, као и убрзања спровођења Стратегије за ратне злочине БиХ, ЕУ је у децембру 2012. године договорила финансијску подршку од 14,876 милиона евра за тужилаштва и судове у БиХ у петогодишњем периоду.  Ова подршка у оквиру IPA формално је почела у фебруару ове године и њених првих шест мјесеци окончано је у септембру.  У ових шест мјесеци и у наредним мјесецима, ангажовано је 137 запослених за потребе 16 тужилаштава, шест судова и одсјека кривичне одбране при Министарству правде БиХ.

Ако се зна колико је судија и тужилаца радило и прије тога и колико је новца само БиХ дала за њихов рад, јасно је да се могло учинити много више. Јер у правосудним институцијама још чека на расплет више од хиљаду предмета ратних злочина у којима је познат починилац и неколико стотина у којима они који су чинили злочине нису познати. Ријеч је о цифрама које су заиста велике.

А сурова рачуница показује да би, да би се процесуирали сви предмети ратних злочина, БиХ морала годишње да заврши процесуирање 150 осумњичених познатих и непознатих починилаца да би цијели посао завршила за десет година. Поучени досадашњим искуством када је ријеч о правосуђу БиХ, сасвим је сигурно да је посао који је стављен пред институције правде готово немогућа мисија. У цијелој овој причи о суморном стању процесуирања ратних злочина ваља имати у виду и чињеницу да су они који су ове предмете третирали готово безочно водили рачуна да се брижљиво бирају предмети и ратни злочини који су чињени над само једним народом, док су друга два народа, а посебно српски готово двије деценије чекали да коначно тас правде престане бити најдиректније диригован политичким штапом и утицајем.

Не буде ли коначно питање ратних злочина рјешавано на независан и непристрасан начин и "у петој брзини" сасвим је сигурно да ће оцјена о суморном стању постати још суморнија.

Колумне Коментар дана