Пусти рафови са домаћом храном

Пусти рафови са домаћом храном
Анита Јанковић-Речевић
04.05.2018 15:24

Умјесто да пазаримо крушке и јабуке узгојене подно Козаре, сочни парадајз и паприке са семберских плодних њива, брашно из бијељинских млинова, на пијачним тезгама и полицама маркета бирамо паприке из Македоније, лубенице из Грчке, сир из Италије, слаткише из Аустрије, а сухомеснате производе из Србије. Многи потрошачи нису ни свјесни да свака марка потрошена на увозну храну гаси наду у опстанак вриједних сељака и прерађивача

Упркос плодном земљишту, погодној клими и великим пољопривредним потенцијалима статистике показују да се у Српској производи све мање хране.

На полицама маркета све рјеђе налазимо домаће млијеко, месо, зачине, тјестенину, слаткише, а произвођачи једногласно тврде да је за ово стање највећи кривац неконтролисани увоз разних прехрамбених производа.

Иако се годинама прича да ће се стати у крај огромним количинама увозне робе, помака нема ни на видику. Поражавајући робни биланси давно су упалили аларм, али се чини да је све узалуд.

Производња у прехрамбеној индустрији лани је смањена за 2,3 одсто у односу на 2016. годину, а колико је стање лоше показује податак да прехрамбена производња учествује свега десетак одсто у прерађивачкој индустрији.

Прехрамбени и сектор пољопривреде одликује несразмјерно велики потенцијал и остварени резултати пословања, а посрнулу прехрамбену производњу додатно спутавају временске неприлике. Прољећни мраз и град, те љетна суша посљедњих година су озбиљно десетковали производњу воћа и поврћа, а нестабилно вријеме негативно је утицало и на сточарску производњу.

Саучесник у посрнућу прехрамбеног и пољопривредног сектора, осим надлежних институција, које никако да предузму мјере за заштиту домаће производње, засигурно су и потрошачи, који се још воде девизом "увозно је боље".

Иако нас од најмлађих дана уче да је домаће боље, здравије и квалитетније, све чешће купујемо по принципу "туђе, слађе".

Па тако умјесто да пазаримо крушке и јабуке узгојене подно Козаре, сочни парадајз и паприке са семберских плодних њива, брашно из бијељинских млинова, на пијачним тезгама и полицама маркета бирамо паприке из Македоније, лубенице из Грчке, сир из Италије, слаткише из Аустрије, а сухомеснате производе из Србије.

Многи потрошачи нису ни свјесни да свака марка потрошена на увозно воће, поврће, месо, млијеко и другу храну гаси наду у опстанак вриједних сељака и прерађивача.

Да бисмо јели што више квалитетне домаће хране, надлежни хитно морају да спусте рампе на границама и тако заштите домаћу производњу. Посрнули ратари, воћари, сточари и прерађивачи немоћни су да однесу побједу у тржишној утакмици, будући да за конкуренцију имају европске и свјетске произвођаче, чија је производња далеко изнад наше, захваљујући, прије свега, високим субвенцијама. ++++

Колумне Коментар дана