С обје стране Дрине: Гдје је ту Србија?

Глас Српске 18.07.2007 00:00

Пише Бранимир Бата Груловић

НAЈНОВИЈИ резултати јавног мњења показују да популарност Русије међу грађанима Србије превазилази сва очекивања. Постпетооктобарски резултати истих истраживања су показивали да су евроитеграцијски процеси били без премца на првом месту. Помоћ Русије, захваљујући којој је дошло до мирне смене власти, након бурних догађаја 5. октобра 2000. године, није подигла популарност Русије код грађана Србије. Упркос чињеници да је Русија у првим данима након пада Милошевићевог режима, опростила позамашан дуг који је Србија имала према тој великој земљи, те да је Србија, што би се рекло "на реч", добила велику количину енергената да се превладају почетни проблеми које је донела транзиције, нису били довољни да се грађани и власти окрену према Русији. У то време чак је створена атмосфера као да се Србија коначно и за свагда одрекла некад традиционалног савезника и великог брата на истоку. Најновији раст популарности Русије међу грађанима Србије објашњава се руском јасном и доследном политиком према Космету. Та и таква руска политика постаје загонетка и за политичке аналитичаре, који покушавају да одгонетну чиме је то Русија руковођена да својом политиком иде на руку Србији, као и да дођу до одговора шта се може добити, а шта изгубити таквом политиком. Имајући у виду ону народну која каже да велика риба једе малу, бојим се да је Србија сувише обећала Русији за њен чврст став кад је у питању будући статус Космета. У неким београдским политичким круговима већ се може чути да је влада Војислава Коштунице Русији "понудила" нафтну индустрију, ЈAТ, електропривреду и ко зна шта још. У овом тренутку, тешко је поверовати у тако нешто, али никад не треба рећи никад. Са друге стране, ово није први пут у историји да се велике силе "препуцавају" преко наших леђа. Очигледно нисмо дорасли политичким играма великих сила, и никако да извучемо наук из историје, посебно из руско - српских односа. О утицају Русије, па и Кине, на исход преговора о Космету, директор београдског Европског покрета Живорад Ковачевић каже да ће Москва и Пекинг у вези са Косметом урадити све што је у њиховом интересу. Погрешне процене званичног Београда о политичким интересима Русије и Кине могу да Србију доведу у веома непријатну ситуацију. Коначно може се догодити да запад буде резервисан према нама због претераног везивања за Русију, а Русија може да остане неутрална, као и Кина, кад се буде гласало за коначну верзију резолуције СБ о Космету. Односи Русије и Кине у овом моменту су у успону. Стратешки партнер Русије у отпору према политици СAД и НAТО је Кина. Мада Кина не тражи стратешке партнере јер је изабрала свој пут развоја и економски незаустављиво јача. Тренутно Кина купује наоружање од Русије, а Русији продаје храну. Кад Русија научи да производи храну, а Кина оружје, Русија неће бити потребна Кини. Стратешко партнерство са Кином веома се лако може прекинути у неповољном тренутку за Русију и окренути се против ње саме. Кинези напуштају своју пренасељену земљу и насељавају се у Сибиру. Званична Москва нема података колико Кинеза већ живи у том делу Русије, милион, два, пет..... Положај Русије није ни изблиза онакав какав би Москва желела. Зато та велика земља мора да игра лукаво, што је део великих политичких игара. Сарадња Русије са Индијом, земљом која није у веома блиским односима са Кином, заснива се на другим нивоима. Индија од Русије добија технологију да сама производи оружје. У једном тренутку Русија ће морати да изабере с ким ће да оствари партнерство. Индија, по свом геополтичком положају, тешко да је земља са којом Русија може да прави партнерство које би имало тежину у односима са СAД и НAТО.... Србији треба само још корак до пуноправног чланства у НAТО. Са правом можемо да се запитамо; Где је у тим руским политичким играма Србија? Може се слободно рећи да није у првом плану!

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.