Досије "Гласа Српске": Самоубиства у Републици Српској

Глас Српске
Досије "Гласа Српске": Самоубиства у Републици Српској

Важан рад са младим, које треба научити родитељству и развијању ставова о комуникацијама, рекао Aлександар Милић. Мјере могу бити усмјерене на побољшање услова живота и здравља уопште, истакла Мира Спремо

КAО озбиљни здравствени проблем самоубиство захтијева пажњу друштва, али његова превенција и контрола, нажалост, нису нимало једноставни. Aктуелна истраживања показују да превенција самоубиства, уколико је примјењива, обухвата низ активности, почевши од обезбјеђивања најбољих могућих услова за подизање дјеце и омладине, кроз дјелотворно лијечење менталних поремећаја, до контроле фактора ризика у окружењу. Многи људи пате од менталних поремећаја, али не траже стручну помоћ због срама. Многи пате тихо или сами. Изван патње и одсуства заштите леже границе жигосања, стида, искључења и много чешће него што се усуђујемо да признамо, смрти. Ријетке су породице које се нису сусреле са менталним поремећајима. Свака четврта особа ће, тврде стручњаци, у неком периоду свог живота, бити погођена неким менталним поремећајима. Данас око 450 милиона људи у свијету пате од неког менталног поремећаја или поремећаја понашања, а само мали број добија чак и најосновније лијечење. Шеф катедре за психијатрију на Медицинском факултету Универзитета у Бањој Луци и начелник Клинике за психијатрију бањолучког Клиничког центра проф. др Марија Бургић-Радмановић, потврдила је да су многи људи са тешким менталним поремећајима препуштени сами себи. Велики број, као "жртве властите болести", постају објекти стигматизације и дискриминације. Бургићева објашњава да се стигма може дефинисати као ознака стида, срамоте или неприхватања која доводе до тога да јединка бива одбачена, дискриминисана и искључена из различитих области друштва. - Ментално здравље је исто толико важно колико и тјелесно здравље за свеукупно благостање појединца и друштва. Ментално и тјелесно здравље су међусобно дубоко и комплексно повезани. Нажалост, менталном здрављу и менталним поремећајима не придаје се исти значај као тјелесном здрављу. Умјесто тога, они се у великој мјери занемарују - рекла је Бургићева. Да је крајње вријеме да се понире у суштину сматра професор доктор судски вјештак медицинске струке у области психијатрија-психологија и професор на Филозофском факултету у Бањој Луци, одсјек за социјални рад, професор доктор Aлександар Милић. - Потребно је на вријеме препознати предсуицидалне симптоме. Недостају нам шира епидемиолошка истраживања, јер уколико се она не врше системски онда немамо добру евиденцију, регистрацију и путоказ ка превенцији. Ми, у ствари, врло мало радимо на превенцији, а превенција је управо здравствена заштита становништва - упозорио је Милић. Он је указао посебно на важност рада са младим људима, које треба, како је истакао, научити родитељству и старатељству и развијању ставова о комуникацијама. Мр сц. др Мира Спремо, која ради на Психијатријској клиници у Бањој Луци, на Одјељењу за дјецу и адолесценте упозорава да је корисно говорити о начину превенције самоубиства и подстицати је преко медија. Тако се утиче на свијест одговорних за промјене. - Мјере могу бити усмјерене на побољшање услова живота одређене популације и побољшање здравља уопште... Осим тога, неопходно је пажњу усмјерити на појединце који су под повећаним ризиком. То захтијева ангажман друштва у цјелини и једини је правилан приступ превенцији свих па и менталних обољења - истакла је Спремо. Она је посебно нагласила да драма самоубице почиње много година прије покушаја или почињеног суицида. - Када се пацијент јави за помоћ могуће је процијенити да ли је у ризичној групи. Одређеним психотерапијским техникама могуће је промијенити негативна мишљења, обрасце понашања који доводе до учесталијих конфликата и омогућити пацијенту да нађе ефикаснија рјешења на негативне животне догађаје - рекла је Спремо и додала да је за успјешан третман потребна и подршка и промјена понашања чланова породице. М. РAДЕТИЋ (Крај) (У понедјељак нови "Досије": Шта се увози у Српску) МЕДИЈИ Медицински стручњаци упозоравају на феномен суицидалне инфекције. Другим ријечима, са бројем поновљених извјештаја о неком самоубиству повећава се број оваквих трагедија. - Што је особа познатија, учинак је већи као и што се више детаља из догађаја опише. Због тога се апелује на медије да обазриво преносе такве информације - рекла је Мира Спремо.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

Подле комшије
Подле комшије
Опстанак
Опстанак
Фарса
Фарса
Шест минута
Шест минута
Биједне плате
Биједне плате
Рекордери
Рекордери
Сипај за цвају
Сипај за цвају
Зуканове шале
Зуканове шале
“Дођи јуче”
“Дођи јуче”
© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана