Музејска дјелатност у Републици Српској

Глас Српске 03.07.2007 00:00

У већини музеја жале се на недостатак простора и новца. Према ријечима помоћника министра за културу Ирене Солдат-Вујановић стање у области музејске дјелатности много је боље него ранијих година

ЦЈЕЛОКУПНA материјална и нематеријална баштина која се налази у музејима свједочанство је и меморија једног народа. Музејско благо српског народа, с ове стране Дрине, чува се у свега неколико установа и то у Бањој Луци у Музеју Републике Српске и Музеју савремене умјетности, Музеју Семберије у Бијељини, као и музејима у Градишци, Фочи, Добоју, у Музеју Козаре у Приједору, Музеју Херцеговине у Требињу, док се у Зворнику музејска збирка налази у склопу библиотеке из тог града. У већини музеја жале се на недостатак простора и новца. Музејима у Добоју, Мркоњић Граду и Градишци неопходно је реновирање, док се у Музеју Приједор жале на мањак простора, јер просторије дијеле са библиотеком. Према ријечима помоћника министра за културу Ирене Солдат Вујановић стање у области музејске дјелатности много је боље него ранијих година. - Музејске установе које финансира Министарство просвјете и културе у знатно су бољој ситуацији него ранијих година - рекла је она. На државној каси су Музеј Републике Српске и Музеј савремене умјетности, али и три регионална музеја - у Добоју, Требињу и Приједору. - Измјенама и допунама Закона о музејској дјелатности Република Српска ће добити четврти регионални музеј, а то је Музеј Семберије у Бијељини - истакла је помоћник министра за културу Ирена Солдат-Вујановић. Директор ове установе Мирко Бабић рекао је да Музеј у Бијељини у посљедње двије, три године дјелује као регионални и то за десет општина сјевероисточног дијела Српске, али се не финансира као да је регионални. - Нови законски прописи, на основу којих ће Музеј Семберије добити статус регионалног, а на основу чега ће се финансирати из буџета Републике Српске, а не као до сада општине Бијељине, унаприједиће музејски рад - истакао је Бабић. У Музеју Семберије који се налази у најстаријој згради у Бијељини, према ријечима директора Мирка Бабића, постављене су три сталне изложбе. Aрхеолошка изложба се налази у приземљу музеја и обухвата материјалне остатке цивилизације од неолита до касног средњег вијека. Посједују и највећу и најзначајнију колекцију средњовјековних натписа у БиХ са 23 ћирилична натписа на старословенском језику српске редакције. Изложена је колекција римских камених споменика Јупитеров жртвеник, камена посуда, двије фигуре лава, стела, као и статуете и налази са највише истражених средњовјековних локалитета Јазбине у Батковићу и средњовјековни ливни лонац из Остојићева. Етнолошка изложба обухвата предмете везане за народни живот села Семберије и староградску културу Бијељине. Историјска изложба у Музеју Семберије обухвата историјат Бијељине од првог помињања 3. марта 1446. године до 20. вијека. Она је сачињена од фотографија старих грађевина у Бијељини, старог наоружања и предмета. Традиционалне изложбе у бијељинском музеју су Мајска смотра ликовног стваралаштва ученика, Бијељинско бијенале, Пантелинска изложба коју чине колекције старих бијељинских породица из историје знаменитих грађевина и значајних појединаца, као и Наградна изложба гусала. - Музеј Херцеговине у Требињу основан је 1952, а од 1988. године смјештен је у зграду некадашње аустроугарске касарне која се налази у старом дијелу града - рекла је за наш лист кустос етнолог у овој установи Божана Паликућа. Она је истакла да "Музеј Херцеговине" има пет сталних поставки. Богата културна баштина представљена је и у Музеју Козаре у Приједору који је основан 1953. године. Директор Музеја Козара Миленко Радивојац подсјетио је да је ова установа до 1984. године мијењала седам радних простора, а потом се преселила у објекат некадашње аустријске комуналне школе. - Музеј Козара на спрату има сталну етнолошку изложбу, која обухвата период четрдесетих година и предмете свакодневне употребе, већином са сеоског, али и један дио са градског подручја - рекао је Радивојац. Радивојац је истакао да годишње праве десетак тематских изложби. Музеј Козара посједује и ликовну збирку која броји седамсто радова од стотињак аутора од којих су 42 из Приједора. У склопу приједорског музеја налази се и Спомен-кућа породице Стојановић, која је отворена прије мјесец дана. Он је истакао да посјетиоци причу о животу Стојановића могу сазнати у приземљу куће, а на спрату је представљен избор из умјетничке заоставштине Сретена Стојановића. У склопу Библиотеке у Зворнику, према ријечима директорке Негосаве Стјепановић налази се музејска збирка из 1982. године у којој су представљени предмети из етнологије, археологије, накит и стари занати тамошњег краја. У Фочи се налази Музеј старе Херцеговине, а кустос из ове установе Драгица Ћурчић потврдила је да је основан 1956. године, као и да сталну поставку чини 110 дана фочанске републике, спомен-соба погинулих бораца овог рата, мала етнографска поставка "Фоча у прошлости" кроз фотографије и етнографски предмети. Кустос-етнолог Божана Паликућа из Музеја Херцеговине рекла је да Музеј у Требињу има намјеру да постави природњачку збирку и историјску поставку, али за то је неопходно обнављање једног дијела простора у згради. Помоћ у адаптацији простора за још двије сталне поставке и за реновирање депоа, Паликућа је рекла да очекују од Министарства просвјете и културе у Влади Републике Српске и од општине Требиње. - Министарство у посљедње вријеме има слуха када је у питању музејска дјелатност - рекла је Паликућа. Планови у "Музеју Козаре" у Приједору, према ријечима Радивојца већ су се почели остваривати. Они завршавају пројекат малог лапидарија - музеј под отвореним небом - и уређивање камених споменика у дворишту у склопу чега ће бити изграђена једна мала позорница. Радивојац је рекао да ове године постоје и назнаке да ће библиотека која је смјештена у једном дијелу зграде бити исељена што ће олакшати рад Музеја. Директор Музеја у Добоју Ђорђе Јовановић подсјетио је да је зграда ове установе у рату оштећена. До сада су, према његовим ријечима, поправили кров и довели у пристојно стање радне просторе и депое. - Неопходно је реновирање два простора за изложбе, а до краја ове године планирамо поставити сталну изложбу, јер вриједне збирке етнологије, археологије и историје чувамо у депоима - рекао је Јовановић и додао да им недостаје и конзерваторско-препараторска радионица. Музеј ЗAВНОБИХ-а у Мркоњић Граду, према ријечима замјеника начелника општине Слободана Ћоћкала, уништен је и неопходно га је обновити. - Слично стање је и у Завичајном музеју у Градишци - потврдио је директор Завичајног музеја Милан Ђурђевић. Тамо у депоу чувају вриједне археолошке предмете, а грађани могу да виде само дио раније сталне поставке "Путеви Побједе" која због недостатка простора није цијела изложена. Судећи по ријечима замјеника начелника општине Градишка Љубимка Чакља одборници ће ових дана донијети одлуку којом се на трајно на коришћење додјељује зграда некадашње општинске управе, Музеју и још неким културним установама. - Општина Градишка ће платити радове санације фасаде, крова и столарије зграде која потиче из аустроугарског периода, а ресорно министарство је обећало платити унутрашње реновирање - изјавио је Чакаљ. То је потврдила и Ирена Солдат-Вујановић истакавши да ће Министарство помоћи адаптацију зграде у Градишци која је по њеној процјени одлична. Стратегијом развоја културе коју ради Министарство просвјете и културе биће дефинисано и да ли ће у Градишци бити направљен специјализовани музеј. Помоћник министра за културу истакла је да су у Републици Српској сви музеји општег типа, осим Музеја савремене умјетности у Бањој Луци. За разлику од нашег подручја у свијету се практикују специјализовани музеји. - Градишка је богата археологијом и Завичајни музеј у том граду могао би бити специјализован за једну област и добио би статус археолошког музеја, а тиме би имао и финансијску подршку Министарства - истакла је Солдат-Вујановић. Службеник за односе с јавношћу Музеја савремене умјетности који прати токове и правце модерне умјетности, и који је једини специјализовани музеј, Бранка Шестић изјавила је да треба више оваквих установа у Српској. - Проблеме музеја у Републици Српској рјешаваћемо систематски и плански, односно кроз Стратегију развоја културе, која је у изради - рекла је Солдат-Вујановић. - Стање у овој области биће побољшано и доношењем измјена и допуна Закона о музејској дјелатности који ће се на клупама народних посланика наћи највјероватније у октобру - истакла је Солдат-Вујановић и додала да је циљ да се новим законским прописима отклоне сви недостаци који су се јављали у Музејима Српске. Биљана ВЕЛЕНДЕЧИЋ МУЗЕЈ ХЕРЦЕГОВИНЕ У приземљу Музеја Херцеговине налази се археолошка збирка која осликава живот на простору источне Херцеговине од праисторије до средњега вијека. На првом спрату музеја је стална поставка - Збирка Јована Дучића - изложене су умјетничке слике и ордења, одијело које је Дучић носио као амбасадор у Португалији... - Етнографска поставка приказује традиционални начин живота народа са простора Херцеговине с краја 19. и почетка 20. вијека. Наставак те изложбе је градска кућа чији је унутрашњи изглед такође с краја 19. вијека - рекла је Паликућа. Једна од сталних поставки су и умјетничке слике академских сликара Aтанасија Поповића и галерија легата сликарке Милене Шотре. Музеј Херцеговине посједује и вриједну библиотеку стручних књига из различитих области науке и умјетности. - Поред главне зграде Музеја Херцеговине налази се стална поставка "Камени свијет". Ријеч је о изложби полудрагог камења Радована Ждрала - истакла је Паликућа и додала да ова установа годишње у просјеку одржи двадесетак изложби слика академских сликара из Херцеговине, али и из других мјеста. МУЗЕЈ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ Са представником јединог републичког музеја општег типа нисмо успјели успоставити контакт и разговарати о музејској дјелатности у Републици Српској. ИСТОЧНО СAРAЈЕВО Директор Културног центра у Источном Сарајеву Недељко Зеленовић навео је да постоји усмена иницијатива за оснивање Музеја и у овом граду који би био археолошког и етнолошког карактера. - Првенствено треба одлучити гдје би био смјештен, постоји иницијатива да се музеј смјести у згради некадашње касарне, поред зграде Културног центра, али се она налази у власништву Министарства одбране БиХ - изјавио је Зеленовић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.