Папрене цијене

Папрене цијене
Жељка Кокот
16.02.2016 23:50

Сваки велики град као административни центар државе обезбјеђује бројне предности у односу на мању средину, од много већих могућности за проналазак посла, школовање у доброј школи, здравствени третман "доктора на гласу" па до богатијег културног, спортског или ноћног живота.

Управо због бројних разлога многи жуде за пресељењем у велеград како би се нашли у центру свих збивања. Ипак, при томе заборављају да су у свим великим градовима "надуване" цијене смјештаја, хране, обуће и одјеће, градског и такси превоза и средстава за личну хигијену, које су, у односу на градове у провинцији, далеко веће.

Интернет страница "Експатистан" свакодневно ажурира податке о трошковима живота у појединим свјетским градовима како би особа која мијења адресу становања добила увид у трошкове који је очекују у новој средини. Ако је судити по њиховим подацима, трошкови живота у Бањалуци нижи су у односу на Београд за шест процената, Загреб 22, Љубљану 33 и 15 одсто у односу на Подгорицу. Живот у највећем граду Српске скупљи је за два одсто у односу на Сарајево, за девет процената него у Скопљу и за осам одсто у односу на Приштину.

Чини се да је у Бањалуци највећи луксуз храна, јер су цијене на бањалучкој зеленој пијаци и у маркетима, који су углавном дио великих трговачких ланаца, у просјеку и до 40 одсто веће у односу на цијене хране у окружењу.

Разлоге високих цијена треба тражити у већој слободи коју  трговци у велеградима имају приликом формирања цијена. Наиме, њихова идеја водиља је да ће већа концентрација појединаца са високим примањима моћи приуштити храну, одјећу, обућу или козметику и по вишим, нереалним цијенама. Са друге стране, трговац у малој средини се прилагођава платежној моћи купца који, због нижих просјечних примања, није у могућности приуштити скупу робу или бар не у већој количини. Београд па и други већи градови у региону имају неколико зелених пијаца што, ипак, онемогућава монополизам, бар што се тиче цијена воћа, поврћа, меса, рибе те млијека и млијечних производа.

На самовољу и интерне договоре трговаца тешко се може утицати, али Бањалучани за то не би много марили да су им буђелари дебљи. До тада им само остаје да прате шта се у маркету нуди на снижењу или да купују кромпир, јабуке или батаке на комад умјесто на килограме.

 

Колумне Коментар дана