Данас и овдје: Године без одговора

Глас Српске 06.08.2007 00:00

Пише Горан БAРAЋ

ОБИЉЕЖЕНA је још једна тужна годишњица страдања српског народа у "Олуји". Они, који су тих паклених августовских дана, препуних смрти, протјерани са својих огњишта и чији су животи стали на тракторску или ауто-приколицу, ни дан-данас не знају ко су и чији су. Знају само одакле су, али то им баш и није некаква утјеха, јер да би дошли до своје родне груде морају да преброде многобројне административно-бирократске препреке нове хрватске државе. Почесто, ти апатриди дигну руке од обијања прагова многобројних установа у Хрватској - у којима би требало да прикупе силне документе за повратак - јер је крајњи исход веома често неизвјестан. Папирима за повратак и могу да се надају, али нико не може да им гарантује да неки, мржњом задојени неоусташа, неће бацити бомбу на њихову тек обновљену кућу или да ујутру неће наћи првог комшију пререзаног гркљана. "Еуропска Хрватска", како у посљедње вријеме власт ове државе воли да пропагира пут којим ходи, смислила је савршени начин да своје предратне српске житеље држи на безбједном растојању. Прекомпликована бирократија, прескупи документи, превелика доза страха... одличан је рецепт за одржавање једне од основних тековина првог хрватског предсједника Фрање Туђмана, која каже да Срба у Хрватској више никада не смије да буде више од пет одсто. Крајње иронично дјелује упорно понављање хрватских великодостојника да су "начињени значајни помаци на пољу повратка Срба у Хрватску". Јер, довољно је само проћи саобраћајницама које воде кроз Банију, Кордун, Сјеверну Далмацију... Пустош, посвуда пустош. Ријетко гдје може да се види неко живо биће. Ти крајеви заиста сабласно изгледају и велика је срамота за сваку модерну државу, па макар то била и Хрватска, да јој на тако огромном простору - као својеврсни споменици - стоје темељи или нагорјеле конструкције некадашњих кућа и помоћних објеката. Имања зарасла у шипражје тако рјечито говоре о већ поменутим "значајним помацима". A на одавно испуцалим уснама избјеглих крајишких Срба, већ пуних 12 година узалудно лебди само једна ријеч - завичај. Многи су увенули од туге за својом родном грудом, а они који данас раде као робови код новокомпонованих бизнисмена давно су се помирили са чињеницом да ће свој живот морати да наставе негдје другдје. Банија, Лика, Кордун, Источна Славонија,... остаће у њиховим мислима и срцима као најтежа рана, јер "модерна еуропска Хрватска" није ништа конкретно учинила да би се вратили тамо одакле су им коријени. Иста та Хрватска ратне злочинце уздигла је на ниво националних хероја, а још увијек постоји списак са неколико хиљада имена крајишких Срба, који су оптужени за наводне ратне злочине у вријеме постојања Републике Српске Крајине. Свакодневица овог српског корпуса више од деценије је таква. И велико је питање хоће ли икада бити промијењена. Србима из Крајине тешко да ће икада сванути...

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.