Насиље у вртићима

Насиље у вртићима
Драгана Орловић
25.11.2016 00:11

Вршњачко насиље је појава која се, нажалост, све чешће дешава у школским двориштима и учионицама и у том погледу готово ниједна земља на свијету не представља изузетак. Ипак, поставља се питање да ли родитељи треба да буду забринути и шта могу предузети када им се дјеца пожале да их у вртићу другари из групе искључују из игре или туку?!

Често чујемо да су такви дјечији проблеми дио одрастања које смо сви прошли и како ће се то већ некако разријешити само од себе. Међутим, понекад је ситуација много озбиљнија и није могуће препустити да се на такав начин - сама од себе ријеши. То врло добро знају родитељи једног бањалучког вртића, који већ мјесецима дочекују своје малишане  уплакане. За њихове сузе крив је њихов другар из групе који их свакодневно туче.

Умјесто да се весело друже и играју, они су у страху и несрећни док одлазе у вртић. Није срећан вјероватно ни тај агресивни малиша, којем је потребна адекватна помоћ.

На проблеме у дјечаковом лошем понашању родитељи друге дјеце указују већ дуже вријеме. Тражили су родитељске састанке, па чак и писали петицију да буде искључен из установе. А шта је, у ствари, најбоље рјешење за цијели овај проблем треба пажљиво да процијене стручњаци и да што хитније реагују. Јер озбиљан проблем очигледно постоји. Надлежни у овој предшколској установи кажу да су упознати са цијелом ситуацијом. Истичу да понашање овог агресивног дјечака од почетка посматрају и да ће наставити то чинити, а потом наћи адекватно рјешење. Ништа преко ноћи не могу учинити, што је и логично. Нико им то не тражи. Али колико времена им је потребно да би се сва дјеца у вртићу осјећала прихваћено, безбједно и срећно. Да њихови родитељи не страхују.

Вршњачко насиље неријетко знају да окарактеришу као заиграност и разиграност дјетета. Овај случај је ипак далеко од игре. Нажалост, ни у једном правилнику, а ни у Закону о предшколском васпитању и образовању, није дефинисано како поступити у овим или сличним ситуацијама. Стручњаци тврде да дјетету треба обезбиједити стручну помоћ. Да изискује адекватне методе, а не оштре санкције. Не треба га, истичу, ни апсолутно изоловати, већ мора подлећи одређеним мјерама преваспитавања. Све је то прихватљиво, осим дефиниције да је ово једна безазлена игра, у којој нико на крају није крив.

Колумне Коментар дана