КОЛУМНА: Да ли је веће мање или је мање веће

КОЛУМНА: Да ли је веће мање или је мање веће
Дарко Гавриловић
16.09.2017 12:00

Немили догађаји који су обиљежили овоседмично засједање Народне скупштине РС отворили су питање основа демократије и вишестраначја.

Појам демократија, у коју се од распада Југославије толико куну и објеручке су је пригрлили сви од Вардара до Триглава, означава облик власти у којем све одлуке неке државе доноси директно или индиректно већина њених грађана кроз поштене изборе. Када су ти услови испуњени, власт се може описати као демократска. Избори одржани 2014. године на којима су се грађани опредијелили за актуелну власт у РС званично су признати као фер и поштени. Признала су их и два страначка блока ма колико била незадовољна њиховим исходом, јер ниједан није успио да оствари двоструку побједу за нивое власти у Бањалуци и Сарајеву. С обзиром на то да су изборна крађа и инжењеринг званично искључени, кључно питање које се немеће јесте - већина.

Већину у Народној скупштини РС формирала је коалиција чију окосницу чине СНСД, ДНС и СП. Истина, њено формирање пратила је афера "Папак" током које је супарнички блок тврдио да је успостављена куповином посланика. Ако би икада протест данашње опозиције у Народној скупштини, какав је виђен ове седмице, био разуман, онда је то вријеме формирања већине за коју су тврдили да је плод трговине. Корупцију није званично доказала ниједна институција, а опозиција је, упркос истрајавању у тврдњи да је неколико посланика купљено, прихватила своју улогу у парламенту.

Непуне три године послије афере "Папак" Народна скупштина је функционисала на принципима демократије и као и сви парламенти у свијету доносила одлуке већином гласова. Све до момента док мањина није одлучила да пошто-пото управља већином. И ту је сва суштина новонасталог проблема. Та одлука СДС-а, ПДП-а и НДП-а, који предводе опозициони Савез за промјене, директно се коси са демократским принципима и представља корак преко црвене линије која раздваја легализам од анархизма. Напросто, ни у парламенту, ни у савјету мјесне заједнице, ни у заједници етажних власника, ни у било којем удружењу и асоцијацији одлуке не доноси мањина.

Нови избори чекају нас за нешто више од годину. Хипотетички, актуелна владајућа коалиција на њима може доживјети дебакл као што је Савез за промјене доживио на прошлогодишњим локалним изборима. Поставља се питање да ли по матрици коју је у парламенту презентовала опозиција и они у том случају треба да од првог дана новог мандата блокирају рад Народне скупштине? И тако редом свако ко било гдје и било кад буде мањина. Да ли нам у том случају требају избори на којима народ одлучује ко ће бити већина, а ко мањина, а странке постају власт или опозиција? Одговори на ова питања кристално су јасни свакоме ко жели да их сагледа са искреном намјером.

Опозиција је представом за јавност послала и поруку да је не занимају правила игре. Поред непризнавања већине, инсистирали су на захтјеву који је немогуће испунити, а да не буде прекршен Пословник о раду Народне скупштине РС, очигледно свјесно како би продужили вијек трајања кризе коју су продуковали. Иако су одмах прихваћена два захтјева опозиције која су подразумијевала да од Владе буде затражено да одговори на сва посланичка питања, а од "Службеног гласника РС" да објави све одлуке Народне скупштине, опозициони фокус је стављен на трећи. У њему је тражено да у дневни ред сједнице буде уврштен извјештај о ревизији консолидованог извјештаја о извршењу буџета РС за 2016. годину. Пословником је предвиђено да је то немогуће учинити у случају када ту тачку предложеног дневног реда претходно елиминише скупштински одбор као што се догодило у овом случају. Понуђени компромис да тај извјештај буде разматран на првој наредној сједници опозиција је глатко одбила, чиме је још једном послала поруку да је боље што хаос дуже потраје.

Умјесто компромиса, услиједио је и нови опозициони захтјев - оставка или смјена министра унутрашњих послова РС Драгана Лукача. Повод за тај захтјев дао је посланик ПДП-а Адам Шукало тврдећи да му је Лукач пренио пријетњу да ће доћи до крвопролића у парламенту. Актери те приче посебно су занимљиви. Лукач је доказани патриота чије су ране више пута крвариле за Српску у рату док је предводио Специјалну јединицу полиције. Управо то је и подвукао у парламенту поручивши да су српски борци крварили за РС и њене институције и да неће дозволити њихово рушење. Шукало, који се посланичког мандата дочепао са "импресивних" 260 гласова, годинама се намеће као политички јуришник и ратоборник чије је дјеловање кулминирало у сриједу чупањем скупштинских картица предсједника парламента Недељка Чубриловића и потпредсједника Жељке Стојичић и Ненада Стевандића. Својим дјелом, кривичним, похвалио се на "Твитеру", а можда тиме и несвјесно открио у ком смјеру ће дјеловати опозиција.

Борба опозиције за рушење власти ни по чему не може да буде спорна, јер је истина да у Српској много тога није добро, да су раширени криминал, корупција и непотизам, да је економско стање далеко од пожељног, да се тешко живи... Али, та борба мора остати у оквирима закона и демократских метода, а на крају за то служе избори као један од стубова демократије. У супротном, поборници теорије о обојеној револуцији имаће све више кечева у свом рукаву.

Колумне Коментар дана