Инцков извјештај

Инцков извјештај
Свјетлана Шурлан
13.05.2015 00:36

Дејтонски споразум се нарушава и то највише дјеловањем из Републике Српске, констатација је коју високи представник међународне заједнице у БиХ Валентин Инцко понавља из извјештаја у извјештај.

Сваких шест мјесеци Инцко извјештава Савјет безбједности Уједињених нација о томе какво је стање у БиХ, како се спроводи Дејтонски споразум, ко пријети, а ко јача суверенитет и територијални интегритет БиХ. и, по обичају, главни кривци за све лоше у БиХ су Срби, односно Република Српска.

Овога пута, у извјештају који је Инцко у Њујорку представио јуче, РС је крива због доношења декларације у Народној скупштини РС, којом се брани и штити Дан РС. Иако је РС међународно призната и потврђена Дејтонским споразумом, те слави дан свог оснивања, Инцко одбрану Дана РС види као непоштовање Дејтона. Осврће се Инцко и на декларацију Хрватског народног сабора, којом се управо тражи промјена дејтонског Устава, али то не ставља у контекст нарушавања овог међународног уговора.

Инцкови аршини одувијек су били двоструки и на то су већ сви огуглали, јер једноставно, високи представници су увијек говорили језиком разноразних бошњачких службеника у OHR-у. Позитивно је то што се глас РС, посредством руског амбасадора чује у УН, што постоји неко ко ће да га пренесе и да објасни како није све као што Инцко види.

Да ли то може да утиче на став Савјета безбједности мање је битно од чињенице да ово тијело одавно по Инцковом извјештају није донијело никакав закључак, што говори и о томе колико озбиљно схватају његов став, али и генерално стање у БиХ. То потврђује да БиХ када је ријеч питању уређења и унутрашњих односа три народа не треба да буде у фокусу међународне заједнице и да домаћим представницима власти треба да се препусти да одлучују о себи.

Оно што би Савјет безбједности свакако требало да проучи, за разлику од Инцковог извјештаја, су свакако многобројни извјештаји различитих институција, који говоре о томе да је БиХ један од највећих извозника бораца на страна ратишта, који када се врате представљају пријетњу, не само БиХ већ и другим западним демократијама. За те демократије би међународна заједница требало да се интересује, а не за то да ли ће Српска бранити или неће дан свог оснивања.

Колумне Коментар дана