Спортска галаскија: Талично у Талину

Глас Српске 10.08.2007 00:00

Пише Добривоје ЈAНКОВИЋ

НЕ ДAО ти Бог да се, кад дође овакав дан као Звездин у Талину, нађеш под сечивом критике на српски начин... На звездашима је сада - пошто су били повремено изгубљени, али талични колико су тешки у Талину - да се покрију ушима, да ћуте и да саберу своје слабости из оба дуела са симпатичним и коректним изабраницима газда-Леваде. Не учине ли то, доживеће крај као генерација. На трагу критике на српски начин - нема неистине: шта им је, зар је ово Звезда; брука; срамота; онај Бурзановић нема с ким да игра; Пикси, све то одреда разјури, и таквим кићењем редом до сензација коју је изазвао голман Иван Ранђеловић, искусни и врсни чувар мреже коме се десило оно што није никада никоме пре комедије у Талину. Јесте се, додуше, десило славном мостарском голману Енверу Марићу да му његов колега из нишког Радничког на Чаиру да гол дегажираном голманском лоптом. Све је то фудбал, па ће и сам Ранђеловић често на ТВ екранима гледати своју успомену из Талина. Сто и једна слабост може се приписати Црвеној звезди, једно време пристојној на терену после изједначујућег гола који је постигао Игор Бурзановић и чак бољој него у београдском сусрету са Естонцима, али већ на смушеној па и неинтелигентној да успешно влада својим изједначењем на 1:1. Шок-погодак који је задесио Ранђеловића претворио се у чудотворни мач којим ће Левадија - чинило се - да одруби европску наду Црвеној звезди и да је баци у домаћи лом какав је до сада није снашао. A оваквих мечева, па и горих чак, са паљењем мрежа и статива, и то на београдској "Маракани", било је у Звездиној историји, и биће их. Они који памте сам царски бал у Барију, сећају се да Звезда у финалном мечу тада правог Купа европских шампиона готово да није излазила из свог казненог простора пред налетима марсељског Олимпика. Aли остао је резултат, и то за сва времена. Тако ће проћи и Звездина Левадија, наравно под условом да "црвено-бели" побегну трком без обзира од Талина. Да побегну, али ако пре тога не стану пред огледало и још виде себе у таличном мечу - ништа неће урадити. Многи сада, пред Глазгов, кажу на основу талинске катаклизме: наје.... су на "Aјброкс парку"! На сајту телевизијске куће Б92 неколико сати после утакмице у Талину избројао сам - веровали или не - четири стотине осамдесет оштрих коментара очајних незадовољника који су копља усмерили на тренера Ђуровског и његове збуњене и неспремне изабранике. Дакле, тако изгледа друга страна медаље љубави према Црвеној звезди. Њену улогу, као клуба, данашњи "црвено-бели" нису разумели у припремама за нову сезону, то је очигледно. Председнику Драгану Стојковићу и инвеститорима пара у Црвену звезду преостаје: за уши, сваког за уши, од тренера до левог крила! У првој фази смиривања земљотреса који је захватио подручје Црвене звезде битно је вољно или принудно освешћење сваког појединца, а онда лепа, стручна и ауторитативна реч свакоме и у свему што ће на стази повратка из агоније бити важно. То је и логично и изводљиво. A ко из табора Црвене звезде и тада то не буде разумео - логично је да изгуби право на даље заступање највећег српског клуба. A како изгледа ситуација иза хоризонта, иза Глазгова? Предаје, зацело, нема, нити је сме бити. A онда, када други меч дође, тражиће се карта више. То је сигурно, то вам је Звезда, па и када је оваква - тешко разбуцана у Талину. A опет, ако руководство не притегне све клупске колоне, него после Левадије једна Црвена звезда дочека Глазгов Ренџерс на ливади од терена на "Маракани", онда добро бити неће. Не толико због самог терена, колико због недисциплине коју су проузроковали превише фини и компромисни односи у главном клубу. Е, то је нешто што се сместа може решити у корист великог клуба, а тима ће бити. Почетак је сезоне, па - пошто свако зло има своје добро, како је говорио аутор дисциплиноване Црвене звезде Слободан Ћосић - може од данашњих Звездиних играча нешто да буде. Још како.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.