Екскурзије о државном трошку

Екскурзије о државном трошку
Жељка Домазет
05.05.2015 21:00

Да се она стара максима “Мартин у Рим, Мартин из Рима” комотно може примијенити на БиХ најбоље се види из многобројних путовања посланика и делегата само у прошлој години.

За путовања на различите егзотичне дестинације током прошле године 57 посланика и делегата из буџета БиХ потрошене су стотине хиљада марака, а да јавност па ни сами посланици на парламентарним засједањима нису упознати са резултатима и евентуалном користи коју ова земља има од тих путовања.

За сваку озбиљну земљу међународне конференције, посјете другим државама и контакти са свијетом су неопходни, али у земљи каква је БиХ чини се да никога није ни брига какви су ефекти тих посјета, нити ико подноси извјештај о томе шта су ти “парламентарни путници” донијели добро за ову земљу и њене грађане. Углавном једину корист од тих путовања имају они који путују или, евентуално, њихове странке.

Није ни чудо што су се ове посјете свјетским метрополама и егзотичним дестинацијама претвориле и екскурзије на које “парламентарни путници” не би никада ни отишли ако би их финансирали из властитог џепа. Стога и не чуди чињеница да се умјесто детаљних извјештаја о којима би требало да расправља Парламент БиХ по ходницима Парламента може чути препричавање парламентараца о томе која јела и пића су пробали, какви су хотели и градови које су посјетили.

Путовања парламентараца само су један мали сегмент растрошности институција БиХ, јер када се том њиховом олаком трошењу новца додају и путовања других званичника БиХ на која се троше милиони марака и то да по иностраним дестинацијама путују супруге, секретарице, савјетници и помоћници, онда је сасвим јасно да најбоље и најгламурозније екскурзије у овој земљи организују институције БиХ о трошку пореских обвезника.

И тако то траје из године у годину и нико да прстом мрдне да се коначно у овој земљи зна гдје и зарад чега се тако олако троши буџетски новац.

Не буде ли се овом јавашлуку и растрошности без икаквих ефеката стало у крај, онда је сасвим сигурно да ће ова земља данас или сутра сама себе појести и на крају констатовати да на менију више нема ништа.

Колумне Коментар дана