Досије "Гласа Српске": Како живе избјегли из Хрватске (2)

Глас Српске 17.08.2007 00:00

Србима избјеглим из Хрватске насилно одузета станарска права, а њихови станови су у међувремену приватизовани. Сада не постоји никакав механизам за поврат њихове имовине или плаћање надокнаде за одузета права

СРБИ који су у Републику Српску за вријеме рата избјегли из Хрватске и данас се боре са бројним проблемима. Вељко Радаковић који је у Бању Луку избјегао из Загреба, истакао је да је за вријеме рата изгубио станарско право и стан. - У јулу 1991. године добио сам отказ. Када сам, због безбједносних разлога, привремено отишао код родбине, стан су у септембру исте године заузели непознати људи, па нисам могао да се у њега вратим. Годину касније судском одлуком стан ми је одузет. Поврат сам затражио 2001. године, јер сам тек тада добио сву документацију. Жалио сам се, редовним путем, свим судовима у Хрватској. На крају сам се обратио Европском суду за људска права у Стразбуру и добио одговор који није био у моју корист - нагласио је Радаковић. Рекао је да ће се поново жалити, јер сматра да има право на стан у којем је живио годинама и за који је дао и новац. - Очекујем да ће надлежни овај проблем ријешити и да ћу добити оно што ми припада. Поднио сам и захтјев за стамбено збрињавање у Хрватској. Тренутно живим у Пријечанима код Бање Луке. Било је тешко, али успио сам некако да се снађем и запослим, а син и кћерка су засновали своје породице - истакао је Радаковић. Предсједник Удружења Срба избјеглих из Крајине и Хрватске Петар Џодан подсјетио је да је велики проблем, то што су Србима избјеглим из Хрватске, посебно из урбаних средина, насилно одузета станарска права, а њихови су станови у међувремену приватизовани. - Готово 30 хиљада српских породица широм Хрватске, које су живјеле у бившим друштвеним становима, изгубило је станарско право - напоменуо је Џодан. Према његовом мишљењу, данас је положај једног значајног броја избјеглица из Хрватске не само тежак, него и понижавајући. - Наш је став да се Срби требају вратити у Крајину и Хрватску, али тај повратак треба да буде достојан човјека. Од укупног броја избјеглица у Републици Српској, њих око седам хиљада нема изгледа за било какво рјешење стамбеног питања, нити поврата имовине у Хрватској. Иако је већина ових људи имала станарска права у Хрватској прије рата, сада не постоји никакав механизам за поврат њихове имовине или за плаћање надокнаде за одузета права - рекао је Џодан. Треба, додао је он, ријешити и статус Срба из Хрватске који немају намјеру да се врате у завичај, већ желе да остану у Републици Српској. Према мишљењу представника удружења која заступају Србе из Хрватске, у нарочито су тешком положају Срби, који су држављани БиХ, али су до рата живјели и радили у Хрватској. Предсједник удружења радника и инвалида рада избјеглих из Хрватске Никола Пузигаћа подсјетио је на то да је неколико десетина хиљада држављана БиХ живјело у Хрватској, гдје су основали породице, и имали посао, имовину, станове. - Након избијања рата у Хрватској, најприје су остали без посла и то не својом вољом. Изгубили су право на отпремнину, инвалиднину или други вид збрињавања, која су, по одредбама тада важећих законских прописа, имали тако да им треба исплатити зарађене, а неисплаћене плате, вратити новац из каса узајамне помоћи и дати им друга дуговања. Доласком у БиХ ови људи нису сматрани избјеглицама, јер су држављани БиХ, па тако нису могли да остварују права која су имале друге избјеглице, иако овдје нису имали ни имовину ни посао - појаснио је Пузигаћа. До сада се Удружење, напоменуо Пузигаћа, небројено пута обраћало највишим институцијама БиХ и Републици Српској, али готово ниједан проблем није ријешен. - Нико у БиХ није донио било какав програм који би се односио на ове људе. Сви до сада донесени програми односе се на избјеглице или повратнике - тврди Пузигаћа. Петар Џодан нагласио је да се и овим људима морају обезбиједити иста права као и осталим расељеним лицима и избјеглицама на овим просторима. Помоћник републичког министра за избјеглице и расељена лица Драго Вулета нагласио је да се Министарство за избјеглице и расељена лица истински надало да ће Сарајевска декларација од 30. јануара 2005. године проблем избјеглица у региону поставити на право мјесто и ријешити га у сљедећих неколико година, кроз заједничку Мапу пута. - Мапу пута требали су да усвоје надлежни министри БиХ, Хрватске и тадашње Србије и Црне Горе. Међутим, та Мапа пута ни до данас није потписана, јер се стало на два отворена питања која Хрватска није хтјела да угради у њу. То су питање станарских права и конвалидација, односно увезивање радног стажа - истакао је Вулета. Када је ријеч о избјеглицама из Хрватске, надлежни посебно истичу проблем поништавања уговора о замјени имовине између грађана Српске и грађана Хрватске. Наиме, према тврдњама представника Удружења грађана "Заједно до истине" судови у Српској на захтјев једне стране поништавају овакве уговоре који су склопљени у такозваном спорном периоду. - Наиме, поједини основни и окружни судови су неке уговоре о замјени имовине прогласили ништавним само на основу општих ратних околности и на захтјев једне стране, односно грађана, који желе да врате имовину у Републици Српској. Тако Срби који су у спорном периоду мијењали своју имовину у Хрватској за кућу или стан у Српској, остају без ичега. Наиме, пресуде судова у Српској не могу да се примјењују у Хрватској, па им имовина коју су дали у замјену не може бити враћена - истакао је предсједник "Заједно до истине" Горан Дражић. Нагласио је да другој страни, имовина у Српској, на основу пресуде суда обично буде враћена некадашњем власнику. Он је поновио да судови уговоре могу да пониште само ако страна која тражи поништење докаже да је уговор потписала под присилом. С. МИЛЕТИЋ (У понедјељак: Како ријешити проблеме избјеглих и расељених) СТAТУС Према ријечима Драге Вулете, током посљедње регистрације пријавило се 9.009 лица, односно 2.858 породица које су избјегле из Хрватске. - Законом о кретању и боравку странаца и азилу БиХ, утврђивање статуса избјеглица је у надлежности Министарства безбједности БиХ. Република Српска је сву документацију у вези са избјеглицама доставила поменутом министарству. Чињеница је да ће мали број тих људи добити статус избјеглице, јер већина има држављанство БиХ, мада су већи дио свог животног и радног вијека провели у Хрватској и тамо стекли имовину - истакао је Драго Вулета.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.