Интервју: Предраг Ћулибрк, генерални директор "Телеком

Глас Српске 03.07.2007 00:00

Свесни смо економске ситуације у којој се налази овај део Европе, али без обзира на то, људи са ових простора спремни су на све технолошке изазове и новитете...

ВЕЋ трећег дана по преузимању већинског пакета акција "Телекома Српске" од стране новог власника "Телекома Србије", ново руководство овдашњег телекомуникационог оператера офанзивно је кренуло у освајање тржишта. Шта су све припремили за постојеће и нове кориснике мобилних, фиксних и Интернет услуга, за наш лист говори новоименовани генерални директор "Телекома Српске" Предраг Ћулибрк, који је управо "Гласу Српске" дао свој први интервју као водећи човјек овдашњег телекомуникационог оператера. ? На дужност генералног директора "Телекома Српске" дошли сте са положаја директора Самосталног сектора за стратегију и развој "Телекома Србије". Колико сте задовољни затеченим стањем у "Телекому Српске"? - Стратешка одлука о куповини "Телекома Српске" донесена је давно, тако да смо ми већ од пролећа прошле године почели да пратимо и снимамо ситуацију у "Телекому Српске". Пре доношења одлуке о висини понуде, морали смо да снимимо стварно стање читавог система и предузећа, а већ крајем септембра имали смо праву слику. Ово што се данас дешава, односно наш продор на тржишту већ након неколико дана после преузимања компаније, није случајност и није се направило за три дана. Све у свему, могу да кажем да стање које смо затекли у "Телекому Српске" за нас није била никаква новост ни непознаница, јер га сагледавамо готово годину дана. Што се тога тиче, у неким сегментима предузећа, као што је степен технолошког развоја мобилне телефоније, могу да кажем да смо и те како задовољни. У неким другим сегментима имамо доста простора за побољшање ситуације, првенствено у продаји, односу са корисницима, аутоматизацији пословних процеса, увођењу нових технологија. Генерално, задовољни смо стањем предузећа и његовим пословним резултатима. Уосталом, наше задовољство исказано је кроз нашу понуду. ? Жестоко сте кренули у освајање телекомуникационог тржишта БиХ. Изузев новог заштитног знака м:тел и атрактивних пакета у мобилној мрежи, шта нам то још ново припремате? - Неколико дана после преузимања већинског пакета акција "Телекома Српске", много тога смо најавили. У постпејду смо постојеће тарифне пакете обогатили добром понудом мобилних телефона и могу вам рећи да продаја иде изузетно добро. Најавили смо и "френд пакет", са којим ћемо покушати да освојимо и тржиште Федерације БиХ. Реч је о изузетно атрактивном пакету, првенствено у делу цена разговора са претплатницима других мрежа у БиХ. То су сада најниже цене у БиХ. Сваки корисник на подручју БиХ може да нађе свој интерес, купујући тај пакет. Најавили смо и новости у ромингу, што је изазвало посебно одушевљење међу овдашњим корисницима. Све су то елементи који су обогатили нашу понуду и позиционирали м:тел много боље него што је био раније у односу на "БХ Телеком" и "ХТ Еронет". Но, то није довољно, јер све то треба маркетиншки испратити и појачати комуникацију са јавношћу. Мораћемо да појачамо продајну мрежу, како у Српској, тако и у Федерацији БиХ. Биће ту још много изненађења, о којима ћемо неком другом приликом. У сваком случају, корисници ће бити презадовољни. ? Већ сте поменули максимално смањење трошкова роминга за м:тел претплатнике док бораве у Србији и Црној Гори, а та вијест већ је, као што знате, изазвала прави бум у јавности Српске. Шта то у пракси значи за крајње кориснике? - Тешко је говорити о бројкама, али ствар је у томе да ћете ви свој мобилни телефон, као претплатник м:тел-а, док сте у Србији, користити као да сте у Републици Српској. Још треба да дефинишемо цену, односно да се договоримо хоће ли за све пакете важити једна цена за разговоре са мрежама у Србији и Црној Гори. У сваком случају, биће то на нивоу цена које корисници имају унутар матичне мреже. Све што корисник треба да уради, када оде у Србију или Црну Гору, јесте да се повеже на мрежу МТ:С у Србији и м:тел у Црној Гори и може да се осећа као да је у БиХ, у својој мрежи. Истина, не бих то назвао укидањем роминга, јер корисник чим се нађе у туђој мрежи, он је у ромингу, али више неће имати те трошкове, односно неће му се наплаћивати долазни позиви. ? Цијене су оно што посебно интересује грађане. Да ли ће доћи до одређених снижења цијена у саобраћају између Српске и Србије или ће то и даље остати у домену међународног саобраћаја? - Без обзира на то како се ко осећао и шта мислио, Србија је друга држава и саобраћај између Србије и Српске јесте међународни. Када је у питању ценовна политика у међународном саобраћају, то је надлежност Регулаторне агенције за комуникације (РAК). Тренутно анализирамо ситуацију, како бисмо што боље сагледали шта и како можемо да урадимо на том пољу. Као што смо већ истакли, поштоваћемо одлуке регулатора и позитивне законске прописе, али ћемо урадити све што можемо у оквиру тих прописа да бисмо задовољили наше кориснике. ? Кад смо већ код регулатора, познато Вам је да је "Телеком Српске" у марту 2005. године тражио дозволу за пружање услуга треће генерације мобилне телефоније и да ту дозволу још није добио. Шта мислите, хоће ли се неке ствари сада промијенити? Може ли "Телеком Србија" нешто да убрза на том пољу? - У контактима са РAК-ом стално постављамо то питање, јер смо и технолошки и кадровски спремни да овдашњим корисницима пружимо сервисе треће генерације мобилне телефоније. Тренутно је ситуација таква да у БиХ нико нема дозволу за пружање услуга УМТС и других. РAК, као што знамо, ради у складу са политиком сектора телекомуникација, коју је донео Савет министара БиХ. Чини ми се да ту постоји мали застој у доношењу секторске политике и сматрам да се у решавање тих отворених питања мора укључити држава. Видимо да су државе у окружењу већ издале лиценце за трећу генерацију, тако да је само БиХ без тих сервиса. Увођењем треће генерације створиће се, да га тако назовемо, притисак на оператере да на креативнији начин осмисле своје сервисе и привуку кориснике. Ми у м:тел-у смо спремни на тај изазов и чекамо одлуке РAК-а и Савета министара БиХ. ? "Телеком Србија" понудио је услуге треће генерације мобилне телефоније у Србији. Колико сте задовољни досадашњим резултатима? Да ли су испуњена очекивања? - Свесни смо економске ситуације у којој се налази овај део Европе, али без обзира на то, људи са ових простора спремни су на све технолошке изазове и новитете. Постоји, дакле, велико интересовање код корисника у Србији, све је више и мобилних телефона у мрежи МТ:С, који подржавају трећу генерацију мобилне телефоније. "Телеком Србија" већ има десетине хиљада корисника, а стално се јављају нови и интересује их шта се спрема од нових сервиса и садржаја. МТ:С у Србији је успешно кренуо са мрежом треће генерације. Не могу сад да кажем да су приходи од услуга треће генерације упоредиви са приходима од ГСМ, али свакако ће временом расти, а да ће услуге базиране на 3Г узимати све већи удео у приходу мобилних оператера. ? Какво је стање у фиксној мрежи "Телекома Српске"? Хоће ли и ту бити некаквих новости? - За разлику од мобилне телефоније, у фиксној можемо да видимо да постоје чвршће границе између постојећих оператера у БиХ. Но, то је и разумљиво, јер се у фиксној телефонији ради о физичким везама, кабловима, жицама и томе слично, док је у мобилној сигнал у етеру, без посебних ограничења. Иако имамо дозволу за рад на подручју целе БиХ, у фиксној телефонији за сада делујемо само на територији Републике Српске, што не значи да ће тако и остати. У фиксној телефонији имамо преко 300 хиљада претплатника и приходи из тог сегмента су нам значајни. Настојаћемо да даље развијамо тај сегмент тржишта, смањујемо број двојника, побољшавамо квалитет услуга, и у потпуности консолидујемо фиксну мрежу. Онај ко прати, јасно му је да се данас у пољу фиксне телефоније дешавају велике промене, долазе мреже нове генерације, а ми смо спремни да већ почетком 2008. године уведемо те нове мреже базиране на ИП технологији. Разговарала Д. МAЈСТОРОВИЋ ИЗAЗОВ ? Гдје је "Телеком Српске" на телекомуникационом тржишту БиХ? - Да будем искрен, тренутни лидер на телекомуникационом тржишту БиХ је "БХ Телеком", што се види по приходу и броју корисника. "Телеком Српске" је на другом месту и држи трећину тржишта, што је наше полазиште. Убеђени смо да испод тога нећемо ићи, а планирамо да повећамо удео на тржишту. Велики је то изазов и морамо да уложимо сва наша знања, могућности и енергију и покушамо да се проширимо на тржиште Федерације БиХ, како бисмо повећали тржишно учешће. ТЕОЛ ? Каква је судбина вашег Интернет провајдера Теола? - Теол нам је значајан сегмент, иако је, примера ради, садашњи удео Теола у укупном приходу предузећа прилично низак. Нама је у интересу развој тог сегмента телекомуникација. Значи, "Телеком" ће ставити акценат на развој широкопојасних услуга, са чим смо већ започели увођењем AДСЛ-а. Развој Интернета је основни циљ који је сваки телекомуникациони оператер у окружењу, Европи и свету поставио пред себе. Данас је то параметар развијености савременог друштва. Учинићемо максималан напор на том пољу и циљ нам је да у наредних годину, две повећамо за 10 пута број AДСЛ корисника у Српској. Ту рачунамо на подршку шире друштвене заједнице, јер без развоја владиног сектора, електронске управе, здравства, банкарства... неће ни корисник толико да буде заинтересован за коришћење тих услуга. Укратко, то треба да буде стратешки циљ целог друштва. ФРЕНД ПAКЕТ Да је м:тел озбиљно мислио када је најавио беспоштедну трку за сваким новим корисником на тржишту цијеле БиХ, доказао је прије неколико дана новим припејд пакетом, названим "френд". Основна карактеристика овог пакета су најниже цијене услуга у БиХ, што се може закључити већ на старту - до броја телефона корисници могу да дођу за 10 марака. При самој куповини пакета, м:тел им поклања пет марака на рачуну, плус могућност да одаберу два "пријатељ" броја, са којима ће моћи да разговарају за девет фенинга. Минут разговора са претплатницима других мрежа у БиХ кориснике новог "френд" пакета кошта 24 фенинга, док разговоре са свим фиксним претплатницима у БиХ плаћају 20 фенинга. Цијена кратке поруке је 0.095 марака, док је мултимедијална порука 12 фенинга. Постојећи припејд корисници могу да пређу на нови тарифни модел кроз главни мени и то позивом на број 444, послије чега бирају опцију четири. Услов за прелазак је минимално 10 марака на рачуну.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.