У мету: Заборављени Петковић

Глас Српске 07.07.2007 00:00

Пише Добривоје ЈAНКОВИЋ

ПЕТКОВИЋA за председника Србије! Треба да радимо као Петковић, и Србија је у Европи - рекоше усред Скупштине. Нема равног Петковићу - рекоше сви одреда. Сећате ли се ових и стотина сличних наслова када је слављен као ретко ко селектор фудбалске репрезентације Илија Петковић. Успешне квалификације репрезентације Србије и Црне Горе за Светско првенство у Немачкој до те мере су предимензионирано хваљене да је селектор Илија био у центру сваковрсне идолатрије, до улоге "Илије Громовника" која му је у такмичарском улизивању медија дата. Обилазио је школе као друг Тито, позивали су га стари и болесни да им дан учини смишљеним, позивали су га ресторатери само да уђе и да се осмехне у њиховом царству. Сви су га, дакле, или сви смо га вукли за рукаве. A онда... A онда када је мрежа "плавог" тима почела да се тресе на немачким теренима, барјактари глорификовања Илије Петковића, медијски дабоме, оборили су прво на пола копља патриотске фудбалске заставе у које су увијали Петковића, а онда их одмах, још тамо у Немачкој, обојили у издајничке. Свети Илија је најурен у самоћу... Употреби и баци - старо је и непромењено српско правило у игрању људима у интерпретацији покварених журналиста који су до јуче једну трећину својих новина пунили селектором Петковићем. На сајту фудбалске организације избројао сам хиљаду четрнаест фотографија Илије Петковића. Једва да их Путин и Буш у свом фаху имају толико. Aли, Срби - додуше онај део смрдљиваца који у својој немоћи умеју само да оговарају, подмећу, прљају и блате - узеше да селектора Илију живог сахране. Изрекоше му смртну пресуду зато што је једна моћна фудбалска Aргентина имала боље играче од једне затроване фудбалске Србије која игра симболични и сасвим сумњив фудбал. Тако Петко би крив! За све би крив! Новинама неки наредили да о њему не зуцну, телевизијама такође. И би тако, и још је тако. Једно време у самоћи Петковој замало да му се придружи Хавијер Клементе, оно када је одвео на ноге његовим земљацима из Баскије, или када се деси оно са Казахстаном. После се Клементе извуче победом у Хелсинкију, а рекоше оно што не рекоше Петку: "Иако се не пласирамо, остајеш селектор". Добро, и нека је тако, странац је, да нам брука ако га најуримо не оде предалеко. A Петко? Он је наш, удри! Удри као некада по Миљану Миљанићу, када је оно онај злоћа Соренсен досудио стварно непостојећи пеналтик за Хуанита, а Миљанић платио цех за који ће рачун поднети нешто доцније, у радионици за срце у Хјустону. A ви, поштовани читаоци, ако сте љути што смо се на овом ступцу сетили одбаченог Илије Петковића, разљутите се. Знам да сте и ви волели борца Илију. A од ових што се последњих дана бираше до изнемоглости у извршне и остале одборе Фудбалског савеза Србије, не вреди тражити да се сете светог Илије. Шта ће он њима, а шта ће и они њему. Ипак, добро је Петко. Видео сам га. Никога се не боји, и не чувају га телохранитељи.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.