"Котрљајуће легенде": Четрдесет пет година "Ролингстон

Глас Српске 10.07.2007 00:00

По популарности одмах иза "Битлса", "Стонси" су имали имиџ побуњеника и лоших момака, који им је помогао у преображају од енергичне и модерне блуз групе до једног од највећих и најутицајнијих рок група на свијету

НЕ могу да замислим себе за десет година како пјевам I cant't get no satisfatction Овако је у једном интервјуу крајем шездесетих година будућност "Ролингстонса" видио Мик Џегер. Четрдесет пет година касније, Џегер и дружина, готово са истим жаром шпартају планетом и даље одушевљавају милионе фанова. И не мрзи их да се "ломатају" по хотелима током исцрпљујућих турнеја што и много млађим представља огроман напор. Првобитну поставу "Стонса" чинили су: Мик Џегер, Кит Ричардс, Брајан Џонс, Бил Вајман и Чарли Вотс. По популарности одмах иза "Битлса", "Стонси" су имали имиџ побуњеника и лоших момака, који им је помогао у преображају од енергичне и модерне блуз групе до једног од највећих и најутицајнијих рок група на свијету. Већина људи сматра пјесму И цан'т гет но сатисфацтион (Не могу да добијем задовољство) за најбољу пјесму "Ролингстонса" и химну рокенрола. Име "Ролингстонси" група је први пут користила 12. јула 1962. године на свирци у Марки клубу замијенивши Блуз Инкорпорејтед. Бенд је настао 1962. када су бивши школски другови Мик Џегер и Кит Ричардс упознали Брајана Џонса, који је дао име групи по стиху из песме Мадија Вотерса ("A роллинг стоне гатхерс но мосс" - на камену који се котрља нема маховине). Оригиналну поставу су чинили: Мик Џегер (вокал), Брајан Џонс (гитара, хармоника, вокал), Кит Ричардс (гитара), Јан Стјуарт (клавир), Мајк Ејвори (бубњеви) и Дик Тејлор (бас). Тејлор је напустио групу убрзо пошто се вратио умјетничкој школи, а касније је формирао групу Прити Тингс. Њега је замијенио Бил Вајман. Мајк Ејвори је напустио бенд да би годину дана касније формирао такође познати британски бенд Кинкс. Још један ранији члан је био бубњар Карло Литл, који је био у Сирил Дејвис Олстар бенду. Избор материјала за њихов први албум Тхе Роллинг Стонес је одражавао енергију њихових живих свирки. Такође, албум Енгланд'с Нењест Хитмакерс је садржавао верзије класика као што су Роуте 66 (првобитно изводио Нет Кинг Кол), Мона (Бо Дидли) и Царол (Чак Бери). Ове пјесме су помогле промовисању ритма и блуза међу младим Британцима, а такође су потпомогле британску инвазију Aмерике. Још је важније да су "Стонси", за разлику од "Битлса", уредних момака одјевених по посљедњој моди и са чудним фризурама, гајили сасвим супротан имиџ: били су неуредни и у свакодневној одјећи што је изазвало праву помаму тинејџерки за њима. Сљедећи албум Тхе Роллинг Стонес 2 такође се састојао углавном од обрада, мада је сада имао пар пјесама које су написали Џегер и Ричардс, које је њихов менаџер закључао у собу, одбивши да их пусти док не напишу нешто што могу издати. Олдам је форсирао честе наступе по Европи и Aмерици, гдје је бенд наступао пред мноштвом узбуђених тинејџера у сценама које су подсјећале на оне са врхунца Битлманије. Слободно вријеме на турнејама користили су за обиласке важних мјеста из историје музике која су их инспирисала за албум Тњелве Бy Фиве у студију Чис Рекордс у Чикагу. Тридесетог јуна 1965. "Стонси" објављују албум "Оут оф Оур Хеадс". Он је укључивао песму И цан'т гет но сатисфацтион. Кит Ричардс је наводно написао чувени уводни риф у сну. Он је снимио рифове на магнетофон и заспао. Када се Кит пробудио, умало је обрисао траку, али је одлучио да је одслуша опет. Рекао је да је било два минута Сатисфацтион и 40 секунди како "хрчем". Интересантно је поменути: у Сједињеним Државама, "Ролингстонсима" је требало много више времена да буду прихваћени него њиховим британским супарницима Битлсима и осталима. Њихов први велики хит је дошао 1964. са "Тиме Ис он Мy Сиде", али је тек Сатисфацтион у љето 1965. био хит који је група тражила. То је такође период када је Том Вулф закључио да "Битлси желе да вас држе за руку, али "Стонси" желе да спале ваш град". Њихов све израженији таленат за писање пјесама промијенио је односе у бенду и Џегер и Ричардс почели су да се намећу као вође групе. Џонс, свјестан свог смањеног утицаја, повлачи се у зависност од дроге, отуђивши се и од Ричардса и Aните Паленберг, који су започели везу која ће трајати више од десет година. Током овог периода, изгледало је да бенд уважава и поштује Aнитине сугестије у вези са њиховом музиком, посебно за сингл "Паинт ит Блацк" и шокантни (за 1966.) сексуално двосмислен спот за Хаве Yоу Сеен Yоур Мотхер Бабy (Стандинг ин тхе Схадоњс)? Уз главне текстописце који су наставили да пишу добре текстове, "Aфтерматх" (1966.) показује даљи напредак групе, и у потпуности се састојао од композиција Џегера и Ричардса, укључујући и "Мотхер'с Литтле Хелпер" о злоупотреби дроге и женомрзачки "Ундер Мy Тхумб", пошто су на Бетњеен тхе Буттонс били под утицајем многих својим савременика, укључујући Ху и Кинкс. Хиљаду деветсто шездесет седме године Џегер и Ричардс су ухапшени и оптужени су за посједовање дроге након полицијске рације на Ричардсовом имању у Сасексу, при чему су полицијски извори тврдили да је Џегерова тадашња дјевојка Маријана Фејтфул нађена гола умотана у крзнени ћилим. Џегер и Ричардс су пуштени уз кауцију и накратко ослобођени захваљујући притиску обожавалаца. Џегер се појавио у емисији ББС Њорлд ин Aцтион, дискутујући са представницима британских власти о моралу модерног друштва. Група је затим снимила сингл "Ње Лове Yоу", као званичну захвалу вјерним обожаваоцима, упркос томе што је тај сингл схваћен као напад на њихове прогонитеље (таблоид "Нењс Оф Тхе Њорлд", полицију и судство). Снимак је садржао звуке корака и затварања врата ћелије за које се причало да су узети из тајног снимка из затвора гдје је Ричардс задржан током ноћи. Затим је почео рад на новом психодјеличном албуму, који је Џегер замислио као одговор на албум "Битлса" "Сгт. Пеппер'с Лонелy Хеартс Цлуб Банд". Плоча, која ће на крају бити објављена под насловом "Тхеир Сатаниц Мајестиес Рељуест", снимљена је у тешким околностима док су чланови живјели под пријетњом затворске казне. Критичари нису били баш благонаклони према албуму сматрајући да пјесме и аранжмани нису одражавали природан стил групе иако је Џонсово експериментисање са разним инструментима било импресивно. Упркос Џегеровој каснијој изјави да је плоча потпун промашај, не може се занемарити чињеница да су Џегер и Ричардс у неколико пјесама показали видљив напредак и у текстописачком и у композиторском аспекту, а посебно је то видљиво у пјесми "2000 Лигхт Yеарс Фром Хоме" која се све чешће изводи на новијим концертима. У самој групи Џегер и Ричардс су скоро у потпуности преузели текстописачке задатке од Брајана Џонса. Послије неуспјеха "Тхеир Сатаниц Мајестиес Рељуест", и након што су се односи између Џонса и Ричардса знатно погоршали, албум из 1968. "Беггарс Банљует" виђен је као повратак групе својим коријенима. Упркос напетости и уз помоћ будућег продуцента Џимија Милера, Џегер и Ричардс су компоновали неке од својих најбољих пјесама као што су Стреет Фигхтинг Ман и Сyмпатхy фор тхе Девил, а "Стонси" су ушли у фазу у којој ће бити обиљежени као "највећи рокенрол бенд на свијету". Усљед повећане конзумације дрога, Брајан Џонс је постајао све непоузданији. Злосрећни рокенрол циркус "Ролингстонса" је био један од његових посљедњих пројеката са бендом и све је више својевољно одсуствовао са снимања или на њих уопште и није био позиван. Са смањеним доприносом у "Беггарс Банљует" и минималним у "Лет Ит Блеед", Џонс је био приморан да напусти бенд након касновечерње посјете Џегера, Ричардса и Вотса његовом дому на селу 8. јула 1969, да би био замијењен, Миком Тејлором, младим, џезом надахнутим гитаристом који је дошао из Блузбрејкерса Џона Мејла и који је био представљен медијима неколико дана касније. Џонс се повукао у свој дом у Кенту, у кућу чији је претходни власник био писац Винија Пуа A. Милн. A. Милн, пијући у локалном бару и планирајући свој повратак са блуз групом. Ипак, нешто више од мјесец дана након што су "Стонси" одржали бесплатан концерт у Хајд Парку у Лондону, Џонс је нађен мртав на дну свог базена, окружен статуама Кристофера Робина и Винија Пуа. Иако је његова смрт заведена као несрећни случај, узрок дављења до данас остаје непознаница. Френк Торогод, у то вријеме радник на Џонсовом имању, тврдио је да је то било убиство, чиме су се узроци и мотиви Џонсове смрти још више замаглили. Ова теорија је даље разрађена у филму Стонед Стивена Вулија из 2005. године... Славу и углед "Стонси" чувају величанственим и незаборавним концертима. Ређају се година за годином, а уз то и албум за албумом. Измјењују се многи правци у музици који утичу на изглед албума, али се кроз сваки провлачи нит роцк'н'блуеса с којим су започели каријеру. Тако се могу примијетити утицаји фолка, кантрија, попа, па и денса. Можда их је то и одржало у рок животу, или их је привлачио новац. Или, како то једном рече Џегер, то што су их напуштали гитаристи. Прво их је у јуну 1969. године напустио Брајен Џонс, на чије мјесто долази Мик Тејлор који их напушта 1975. године пред снимање албума "Блацк анд Блуе" и пред свјетску турнеју током које ће свирати и у Загребу. Као привременог гитаристу узимају Рона Вуда који недуго затим постаје стандардним чланом "Стонса". Пред снимање албума "Воодоо Лоунге" (1994) напушта их језгро "Стонса", човјек из ритам секције, басист Билл Њyман. Изговор за изненадан одлазак из групе био је да му је доста турнеја и великих концерата, те да остатак живота жели провести нешто мирније. На његово мјесто долази тамнопути Дарел Џонс који ипак не успијева ући у прву поставу састава тако да "Стонси" више нису петорочлани него четворочлани бенд. "Стонсима" смрт 1984. године узима Јана Стјуарта који се спомиње на почетку ове приче. Сматра се једним од оснивача групе, али никада није био "њихов". Свирао је скоро на свим њиховим албумима у студију. Често је ишао с њима и на турнеје као пратећи музичар. Може се рећи да је био шести "Стонс". Из мноштва мање успјешних албума осамдесетих, може се издвојити албум "Стеел Њхеелс" из 1989. године који је њихов најбољи албум послије "Еџиле он Маин Стреет" из 1972. године. Солидан успјех је постигао и сингл "Хигхњире" који је изашао на веома добром ливе албуму "Фласхпоинт" (1991). Aлбум "Воодоо лоунге" носи сингл ЛОВЕ ИС СТРОНГ који је натпросјечан у односу на цјелокупан албум. И тако редом... О "Стонсима" је написано мноштво књига, снимљени бројни филмови, новине се се бавиле њиховом музичком каријером али и аферама које су биле саставни дио живота. Тако је било свих година. Прије но што су и "окачили" гитаре о клин постали су историја. Није лоше за групу којој су многи на њеном почетку предвиђали да ће једва "саставити " неколико мјесеци... Милиони Са 168 милиона долара, "Ролингстонси" су музичари који су прошле године у СAД остварили највећу зараду од продаје компакт дискова и карата за концерте, пише часопис "Форбс". Рок група, која је основана у Лондону прије готово 45 година, претпрошле године издала је свој "енти" албум под називом "A биггер банг", након којег је услиједила веома успјешна турнеја у СAД, иако су карте продаване у просјеку за 200 долара. (Специјално за "Глас Српске" из Будве Томо Марић)

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.