Словени против Словена

Словени против Словена
Веселин Гатало
01.03.2014 20:08

Пропаст Виктора Јануковича, легално изабраног предсједника Украјине у бјекству, почела је давно, кад је на крилима европских обећања добио изборе у Украјини и постао предсједник.

 Наставила се нешто мање давно, та Јануковичева предсједничка пропаст, кад је ухапсио, судио па осудио згодну плавушу, Јулију Тимошенко. Јулија, згодна, злочеста и корумпирана, била је боља извана него изнутра. Да је била боља изнутра него извана, не би Јанукович имао оволико проблема. Мислим да би Нијемци лакше поднијели хапшење Ангеле Меркел него неке згодне политичарке. Рекли би да је баби и мјесто у затвору, ти добри и културни Нијемци. Не бих ни ја ни "а" рекао. Затвор не би ништа добио, слободни свијет ништа изгубио од своје љепоте. Неправедно, нељудски, нецивилизацијски, ето тако размишљам. Истина је и да на ТВ није важно шта човјек каже, већ како то каже. Владимир Путин није осудио оне несрећнице из "Пуси рајот" групе на вишегодишњу робију. Није луд. Не, нису згодне као некад Јулија, у Мостару се не би окренули за њима, али дозвољавам да су неком и привлачне. Женама се не суди олако. Грозно звучи, али судити жени изгледа као ударити жену. Правно је утемељено осудити згодну плавушу, али је некако... нелитерарно. Није, бр'те, лијепо. Да је Виктор Јанукович имао памети, осудио би Наталију Тимошенко на условну казну, па би је јавност казнила. Корумпирана, склона крађи и позната по потписивању по земљу штетних уговора, а благо осуђена. Овако, постала је симбол отпора диктатору, који ни пред згодном плавушом нема респекта и поштовања, као да, Боже ми опрости, није мушко. Сад је пуно мање лијепа него прије одласка у затвор. Има и здравствене тегобе, вјероватно од тог истог затвора. Зли диктатор јој је (и Украјини) неповратно узео и љепоту и здравље.

Два лоша слушала Сороша

Џорџ Сорош, њемачка фондација "Конрад Аденауер", разноразни свјетски "хуманисти", нашли су се на новом тлу погодном за нереде са пуно мртвих, успут уништавајући све трагове традиције и пријашњег начина живота, пријашњих пријатеља и савезника. У Кијеву, главном граду до тада мирне Украјине, нашли су се до тада анонимни људи са невјероватним количином долара и евра, нашли су се и неки други људи који су се јако брзо удружили и наоружали с циљем рушења легално изабране власти. Истина је да је Виктор Јанукович погазио своје обећање да ће учинити све да Украјина уђе у ЕУ, по било коју цијену. Али је истина да је тако одлучио и парламент, да Јанукович није ни суверени краљ, ни неко ко је војним пучем дошао на власт. Заправо, страни фактор је исфинансирао пуч. Смјена власти насилним путем се, наиме, зове пуч. Страни фактор финансира и пуч у Венецуели. Само гледајући ТВ, човјек закључи да је све то већ виђено, од оне наше несрећне Југославије, до Сирије, Либије, Египта, српског Косова па надаље. Овај пут се страни фактор није умијешао, јер би се и Русија, директна мета "Запада", умијешала. Поучени искуством Грузије, нису смјели то дозволити. Наиме, Грузија је, иако под заштитом NATO-а, под налетом самопоуздања и куражења тог истог "Запада", видјела руску моћ и руску спремност да заштити свој, руски народ. Још се сјећам слике оног чемерног грузијског предсједника како од муке гризе властиту кравату...

Своје нећемо, туђе чекамо

Стални апели да се Русија не мијеша у унутрашње ствари Украјине, звуче као апели да се Србија не мијеша у унутрашње ствари БиХ. Ускоро се, чини се, неће смјети мијешати у унутрашње ствари Косова. Ни Београд се неће смјети мијешати у унутрашње ствари југа Србије. Па у унутрашње ствари Шумадије. Па у унутрашње ствари Дорћола и Карабурме. Србија се ускоро неће смјети мијешати у унутрашње ствари Србије. При томе се цијели англосаксонски свијет дебело мијеша у све и свја. Одређује људима како ће живјети, чију ће историју учити, коју ће генетски модификовану храну јести и у који ће "Мекдоналдс" ићи на ручак и вечеру. Срби се, рецимо, морају обрачунати са старим митовима и окренути стварним потребама. Дакле, ономе што облаче, ономе што једу и ономе што возе. Морају очврснути, јер су се уљуљали у митове и не плаћају кирију да би становали, барем већина њих. На "Западу" је другојачије, тамо се мора радити да би се становало. Кафа је код Словена јефтина, као и вријеме, па се могу састати у кафани и смишљати како да руше власт. Сједење у кафани мора бити скупо, а храна јефтина. Јефтина храна је ГМО, генетски модификована, јефтина и свима доступна. Заправо, треба знати да је оно што има тотално без везе и ништа не вриједи, а оно што нема је најбоље и најквалитетније на свијету и за то треба да изађе на улицу, пали аутомобилске гуме и пуца на полицију.

Словенофобија

Евроазија, чини се, задаје главобољу "Западу" већ сада, када је далеко од свог настанка. Наши, индоевропски језици, нека су врста ДНК, генетског кода наших словенских култура.

Црквенословенски језик, онај из кога су настали језици попут руског, чешког, словачког, пољског, бугарског и још понеких, одређују и простор на којем живе људи који га говоре. Осим Албаније, али мала тачка у словенском простору не чини тај простор ништа мање аутентичним, или мање етнички хомогеним. Историјски гледано, Украјинци немају пуно разлога да воле Русију, ни Пољаци. Ни други који су били под шапом СССР-а. Друг Стаљин није баш био благ према СССР-у припадајућим земљама. Стотине хиљада мртвих у свакој од тих земаља, и то у миру, није мало, милиони који су прошли кроз гулаге немају пуно лијепих успомена из тог времена. Ни милиони Руса нису боље прошли у самој Русији, али Румуна или Чеха то мање занима од њих самих. Свак' се чеше гдје га сврби. Хумани "Запад" то сјајно искориштава, да раздвоји Словене од Словена, обећавајући им "Запад" и "демократију", у којој ће више зарађивати онај који више ради. Јер, живе ти Срби лоше јер мало раде. Да више раде, боље би живјели. Садашња власт им обећава рад и муку, и то све док им не буде боље (!?). А боље ће им бити тамо некад, кад се намуче, напате и нараде. Кад, није важно, само је важно да буде. Видимо како то изгледа у пракси. Онај који ради у Њемачкој боље је, неупоредиво боље, плаћен од онога који ради то исто у Бугарској. Несрећни Бугарин мора да одере и њушку и позадину свога тијела да заради макар четвртину онога што без пуно муке заради "Еуропљанин" са друге стране њемачке границе. Онда мора у тој Њемачкој, ти јарца, за своју седмодневну зараду да купи скупи дио "фолксвагена" који Нијемац направи за неколико минута, па тако учини да Швабо ужива не само у плодовима властитог рада већ и у плодовима Румуновог зноја и муке.

Свјетски сајам душа

Скупе су душе словенске. Душа англосаксонска је нешто мање квалитетна, може се купити за паре и није везана за мјесто. Човјек Англосаксонац иде гдје је више пара. Човјек Словен иде тамо гдје се боље осјећа, дакле не иде нигдје. Воли бити тамо гдје је рођен, или само нешто даље, до главног или најближег већег града. И кад га рат или неки други ђавлији усуд поћера, оде до најближег града у којем се осјећа колико-толико миран и сигуран. Корак даље му је велик попут најтежег корака, оног који води преко прага кућног. Зато наши људи тешко дођу до Њемачке, Енглеске, Француске, тамо гдје се може живјети на рачун других, друге браће Словена или Арапа и Африканаца. Слатка је пара сваком, али је човјеку Словену драго његово шкрто брдо обрасло чемериком и ледена вода што је усред љета нестане, па је нема ни за овна ни за човјека довољно. Душу професионалног ударача и примача удараца, Виталија Кличка, некако су купили. Кад нешто помислим да је она громада црне коже и жилавог мишичја, Мохамед Али, поражен више пута у рингу, замислим се. Помислим како овај несрећни Кличко никад није поражен, чак ни од црних људи који су физички супериорнији од јаког Словена. Црни човјек добро зна да ће му бијели дозволити да успије само у спорту и у музици, зато што то не одлучују бијелци својим мозгом, већ то одлучује резултат и непристрасно уво које слуша музику и каже уму шта ваља, а шта не. Црни човјек често пусти да га бијели пребије у рингу. Милион долара је црном човјеку пуно пара, и бијелом. Али, црни човјек није алав, зна да бијели људи имају начина да му загорчају живот, чак да га стрпају у затвор ионако препун црних људи. Виталиј Кличко, сад сам увјерен, у току цијеле каријере је припреман за улогу растурача руске моћи у Азији и дијелу Европе. Несрећа једна људска са преко 80 људских живота на души, мисли да је харизматичан. Не само то, мисли да је паметан. И докторат има, да неко не посумња у то. Али, једино што му успијева је да изгледа агресивно. Толио се труди да изгледа опасно, да то граничи са идиотизмом. Подсјећа ме помало, не ликом већ дијелом и хабитусом, на Биљану Србљановић. Биљана Србљановић је невјероватно лоша списатељица, али сјајан скандал-мајстор. Добија књижевне награде и пуно новца из иностранства, за писанију без икакве литерарне потврде осим у виду награда финансираних из иностранства. Интензивно, међутим, ради на растурању српског друштва и затирању традиционалног начина живота и размишљања. Биљана Србљановић је уз то и прилично згодна тета. Ипак, не згодна као Јулија Тимошенко.

Најгоре за крај...

Мој пријатељ ми рече шта је најстрашније. Нисам могао доћи до тога сам, као ни до већине закључака које сам извео јаким загријавањем можђана и палеокортекса и чеоне зоне. Десиће се страшна ствар у новом свјетском поретку, ако овако настави. У Источном блоку и NATO-у, некако је било јасно са које су стране Словени, а са које стране су Англосаксонци и њихови савезници. Западни медији су крили своје прљаво рубље, своје геноциде, тортуре, политичке прогоне, Вијетнам, Лаос, Камбоџу и остало, баш као и данас Авганистан, Сирију, Либију и остало. Руси су крили своју тортуру над браћом Словенима, својом крвљу, браћи по сличном језику и поријеклу. Сад су медији опет у власништву Запада, барем ови који нас информишу. Али, и друге информације дођу до нас, нема више "жељезне завјесе". Спрема се нешто страшно, најстрашније. Праве се нове линије одбране и напада. Прва линија одбране запада није у Америци, Енглеској, Њемачкој или међу старим чланицама NATO савеза. Линија одбране Запада више уопште није на западу. Ракете према Москви ће се лансирати из Украјине, Србије, Чешке, Пољске, Бугарске... А Москва ће, у одбрани или нападу, морати гађати не Лондон, Брисел, Њујорк или Беч, гађаће Софију, Кијев, Подгорицу, Будимпешту, Београд...

 

Колумне Коментар дана