Пребројавање крвних зрнаца

Пребројавање крвних зрнаца
Сања Влаисављевић
05.02.2010 23:00

Ових дана Сарајево потреса прича о смјени уреднице Информативног програма на ФТВ-у и "националистичког испада" поводом ове смјене главног уредника сарајевских дневних новина Aваз.

И што би овдје било занимљиво: једна смјена и једна изјава? Па ништа, осим да су ове двије ствари добиле планетарне политичке димензије. У првом случају још се не слијеже прашина у вези разлога за ову смјену. Руководство ФТВ-а шути. Шуте и њени најговорљивији новинари и уредници. Смијењена уредница је дала неколико веома уздржаних изјава овим поводом и ту је крај. Или, боље рећи, ту је тек почетак медијских шпекулација. Неки интелектуалци и заговорници слободе медија иницирају оштре јавне реакције у обрану ове уреднице и то повезују са потребом принципијелне заштите права свих грађана на неометан рад. Е да ли баш свих са истим жаром то тек постаје отворено питање. Смијем у овом тренутку устврдити не свих и не истим жаром. Само оних који су истомишљеници са овом уредницом и још понеким новинарским компањонима, јер су бранитељи ове особе њени "гости мјесеца" и припадници локалне елите који са прилично израженом националном самосвијешћу пледирају за суживот и религијску толеранцију. Ех, сад можемо обрнути тезу и питати сљедеће: како је могуће да они који се боре против пребројавања крвних зрнаца у јавном и медијском простору, посебно Сарајева, препознају у смјени ове уреднице непримјерен националистички чин, осим уколико јој и сами не пребројаше крвна зрнца? У овом случају би то требало да иде њој у корист, зар не? Aли пребројати некому крвна зрнца значи управо то и ништа друго, ма којим поводом то било. Дакле, у јавности ће бити пласирана тврдња да је ово неопростив гријех јер је уредница не-Бошњакиња. О станите мало, молим лијепо. Тко то зна? Да ли је уредница дала изјаву која би имплицирала њену етничку припадност? Да ли је управа медијске куће којој припада то објавила? Није! Изнијели су то у јавност они који се згражавају над пребројавањем крвних зрнаца. Што су они урадили? Пребројали крвна зрнаца и добили резултат. Смијењена уредница је Српкиња и то не било каква него она која је храбро тијеком рата, у вријеме "великосрпске, четничке, барбарске опсаде Сарајева показала да је и храбра жена и босански патриот". Охохо, сада још имамо и оцјену њене улоге као представнице српског народа која је у Сарајеву у то вријеме боравила и извјештавала о опсади. Улога Срба у Сарајеву је у то вријеме била врло упитна. Сјетимо се само емисија споменуте уреднице у којима су представници српског народа, бивши логораши, били обезвријеђени и понижени у својим патњама у исто вријеме на истом мјесту. Док су они били по логорима, она је извјештавала о страхотама које њени сународњаци чине. Зато ваљда и сама није била "петоколонаш, четник, националиста..." Aли оставимо се рата и оних који се њиме служе у својим текућим кампањама. Јуришићки се признаје српски идентитет, па чак и уважава само преко искључиве критике свих замисливих облика српске политике у БиХ: од рата наовамо. Она је "наша добра Српкиња". Она није као они што подржавају ставове из РС, иначе не би била добра и њен национални идентитет би се претворио у највеће бреме које би требала да понесе, а Радончићева изјава би, иако је ријеч о Радончићу, била похваљена и по доброме цитирана. Овако он испаде националиста, јер је рекао да је непримјерено да немуслиман уређује односе у ИЗ-у и да  сличних примјера насилног уплитања новинара у послове вјерске заједнице нема нигдје у регији. Рече ово човјек и прогласише га "бошњачким Додиком". Тко га прогласи? Па управо заговорници мултикултуре код којих се ступањ мултикултуралности огледа и у ишчитавању крвних зрнаца других и другачијих, њихових политичких неистомишљеника, па их сходно томе ови мултикултуралци смјештају у разне националистичке торове. Ови бројитељи и када говоре у особно име употребљавају ријеч "ми", сугерирајући тако да свако њихово јавно обраћање у јавности овим поводом није обраћање њих као слободномислећих индивидуа већ обраћање неког колектива. Тако један од њих рече: "за тренутак смо помислили да је то вријеме прошло". Тко то ми? Тко је то помислио да је прошло вријеме "идеолошких нарација", када нам се управо са мјеста критике "идеолошких нарација" приказује најстрашнија идеолошка нарација. И то не било каква: она која осуђује српски национализам, која осуђује бошњачку освијештеност и која промовира сарајевски грађански национализам који у име "непристраног" читања крвних зрнаца треба да укаже на сву погубност пристрасног читања. Тужно је што се у ову непринципијелну и за сада необрањиву медијску играрију око смјене једне уреднице на једном медијском сервису укључују и институције које треба да штите људска права свих грађана а које на дјелу показују да нити су им грађани а нити људска права универзалне вриједности. Једни се баве транзицијском правдом и критиком актуалне власти, а други полемизирају са оним јавним личностима које нису миљеници тобожњих грађанских медија, надајући се тако да за извјесно вријеме неће бити на мети тих истих медија.

И тако бројање крвних зрнаца није ствар националиста који то чине да би обезвриједили друге него и свих оних који то раде да би обезвриједили националистичко бројање, па макар бројали и сами много помније и агресивније него они први и макар говорили да је то за добробит мултикултуре у БиХ.

(Aуторка је директор Центра за културу дијалога БиХ)

Колумне Коментар дана