Ноћ у којој су спаљене илузије

Ноћ у којој су спаљене илузије
Мирјана Кусмук
18.10.2014 08:08

Прошли су још једни избори, напетији, неизвјеснији и драматичнији него икада. СДС није добио како се надао, СНСД је изгубио политички монопол у РС, СДП-ови комунисти су урамљену Брозову слику заједно са властитим поразом изнијели из политичке арене, побиједили су Бакир и Ердоган, Фахро није први али јесте други у Бошњака, СДС је оживио ПДП-овог мртваца и Михајлицу, истраживачи јавног мњења су "пукли" јер Суљагић није члан Предсједништва БиХ, што значи да ни Реуф неће бити амбасадор у САД...

Ајд из кола, лоло

Козаци су своје одиграли и отишли, "наранџастог прољећа" није било ни у михољском љету. Бабарога одселила је у предизборну бајку. Будале и даље пишу што мисле, а паметни колико им се плати (или која им се функција обећа).

Ови избори открили су свашта па и то да је утицај Александра Вучића на политичку сцену РС миноран. Иако је више од пола рекламних мјеста од Бањалуке па све до Градишке и назад заузела странка чији кандидати су се фотографисали са Вучићем као позадинским декором, нико од њих није добацио до парламента. Ето тако Вучић у РС није прешао ни цензус.

Били су ово први избори на којима су се у кампањи бориле и ТВ станице. Из ноћи у ноћ тукле су се резултатима мјерења рејтинга гледаности. Истовремено идентичан обрачун водиле су "Пинкове звезде" против "Звезда Гранда".

Бившем реису, на овим изборима независном предсједничком кандидату, није помогла ни резолуција у америчком конгресу да избије у врх табеле. Али то њему није ни важно како је и поручио слоганом: "Коме ба да се ми прилагодимо." Зато је ефендија Церић остао неприлагођен, до краја. 

Боље од бившег вјерског поглавара нису се провели ни новинари. Поред Суљагића хљеба у политици неће бити ни за двојицу "храбрих независних истраживача" Бакира Хаџиомеровића и Небојшу Вукановића. Ових дана са нестрпљењем се ишчекује други Небојшин камбек у новинарство. Шта ће бити са Бакиром никога изгледа није ни брига. 

Посјета предизборним скуповима политичких странака и овога пута умногоме је зависила од менија у шаторима. Скупови су били посјећенији ако се послуживало месо, мање посјећени ако је било пива, а на онима гдје се послуживала само вода и сок био је ко мора бити, страначки активисти. Владо каже, а не лаже, и у овој кампањи његов јаран се угојио четири килограма. Нека залиха, требаће, додаје.

Члан Изборног штаба Партије у јеку кампање написао је да му је партија болесна, да му се лидер прелидеризовао, да на изборима више шансе има странка него лидер, јер лидер се давно однародовао, а странка није... и све нешто у том стилу. Или му фали даска или је убачени елемент, шпијун у штабу, није се разоткрило.

Баш некако тих дана Иво Јосиповић дао је отказ главном политичком савјетнику Дејану Јовићу због текста о референдуму у Хрватској 1991. године. Нико није писнуо једне. Па сад нека неко каже да ми за европску Хрватску нисмо развијенија демократија.

Али нећемо више о томе, јер о Партији медијима је забрањено да пишу, јер о партији могу да пишу само они који имају партијску књижицу. И они који су написали књиге које за 50.000 КМ откупљује Народна и национална библиотека, јер нема ко да их купи. И они због којих сваког дана партија губи цирка 2,5 гласача. И они који имају неподношљив нагон да за сваки свој пораз и за властиту неспособност објесе понеког Педра. Све док Педро не буде и лидер који их је све створио. 

Кампања у РС почела је весело са "умјетницом" Ћаном. Нешто корисно изродило се из тог политичког обрачуна, нова брзалица гласи: Ћаном ћеш ме, Ћаном ћу те. 

Негдје око финиша кампање пале су прве политичке главе. Кабадахија од Требиња Славко Вучуревић скинут је с листе након што је организовао буну кабадахија, што је коштало дебакла и његовог страначког шефа у граду подно Леотара. А скоро па и пресудно утицало и на неке друге резултате.

"Кроз Требиње не тргуј, кроз Гацко не пјевај, кроз Невесиње не људуј". Ова народна од давнина важи, али тиме се није руководио први пјевач СДС-а Вукота Говедарица. Он је кроз Гацко пјевао, па изгубио скоро све херцеговачке општине.  Како ствари стоје, тешко да ће сјести у фотељу министра полиције на коју се баш намерачио.

Али није само Вукота запикао фотељу, већ у самој кампањи знао се распоред министара по ресорима, директора јавних предузећа, а богами и амбасадора. Ништа чудно и наопако, битка за гласове, увијек је битка за ухљебљење страначких кадрова.

Џаба приче о укидању партократије, јер то долази тек када се кадрови, без којих се може, намире. Али ни тада. Јер када се намире кадрови, онда се подмирују симпатизери који се нису офирали у кампањи, али се зна да су "наши". Потом је на реду даља и шира родбина. Посебно тазбина. Тек онда на сцену ступа борба против партократије, али су сва мјеста већ попуњена. 

И таман када се исписала кадровска укрштеница, наступио је мук. На дан тишине двојица пријатеља затекла су ме неприпремљену за нове спознаје. Један: "Како не конташ да је ту проблем ИЉ већи од 60". Други: "Ћути и даље мислиш, зар не конташ да те то зајебава? Иди шминкај се, причај о моди, причај о дјеци, као ови око тебе..." Дакле, "хомо сапиенс" не важи ако се примјењује у пракси, то је само стручни назив за људску врсту. 

И баш када је у кући понестало кокица и када су испијене све залихе "кока-коле", дошао је дан одлуке. Људи су се лијепо уредили и кренули пут папирних кутија. Био је Свети Михајло. У народу опјеван као "Михољдан хајдучки растанак". Био је лијеп, сунчан дан. 

Моје комшије Нина и Алекса први пут су изашли на изборе, јер први пут имају 18. Нина је поранила у 8.00 да не закасни. Још су је снимиле и ТВ камере.

Пјесма апсолутни хит тог Михољдана по избору кућног савјета била је: "Изнад Тешња зора свиће добро дош'о предсједниче..."

1 + 1 су 6

Сатима послије тога бирачи поред малих екрана чекали су расплет. Онај из Федерације стигао је релативно брзо. Република Српска живјела је у неизвјесности сатима, неки ће рећи и данима.

ЦИК је потпуно затрокирао па смо прве прелиминарне резултате добили сљедећег дана у подне. Бар по нечему смо Флорида. И тамо је Обама побиједио Ромнија након пуна четири дана бројања. А и прије тога бројало се два пута. Џорџ Буш постао је предсједник Америке након што је у другом покушају избројано да је побиједио Ала Гора са 537 гласова разлике. Кад може Флорида, а што ми не бисмо могли?

Изборни штабови политичких партија тешко су се уштимавали. ДНС је брзо и добро рачунао, НДП није омануо, али је брзо затворио штаб. Они што нису научили сабирање у основној школи депортовани су из штабова на мистериозне начине.   

Послије се прочуло и то да СНСД на сам дан избора није имао своје посматраче на чак 33 бирачка мјеста у изборној јединици 3. Али о томе ће  сигурно писати овлаштени страначки хроничари.  

Аналитичар Ђорђе Вукадиновић оборио је Гинисов рекорд причајући у директном ТВ програму равно осам и по сати. У изборној ноћи није било Мирослава Лазанског, јер се испуцао у финишу кампање. Била је то тужна ноћ за све клинке из моје генерације које су у њега биле потајно заљубљене. А он је годинама учествовао само у избору мис. Успут је из војног, аванзовао у политичког аналитичара.

Вукадиновићу се у ноћи бројања озбиљно примакао Душан Јањић, који је на једном другом ТВ каналу евоцирао сјећања о рушењу Милошевића и ко зна чему још, јер ко би га гледао када су атрактивнији били они који су доносили "фришке" информације из изборних штабова.

И када су се скоро сабрали бројеви било је јасно да је Емил Влајки још једном постао потпредсједник из реда Хрвата са око 3.000 гласова. Винко Перић поново неће бити премијер РС, иако се удружио с Влајкијем, а имао је и убједљиво најгледанији изборни спот "За Србина родила ме нана".

Постало је јасно да ће сви они, којима је недостајао Миланко Михајлица, имати прилику и даље да га гледају у директним ТВ преносима. У парламент БиХ поново ће и Борислав Бојић и Милица Марковић, и они на компензацију.

То је зато што је компензација још увијек у моди, иако се већ шушка да би 2018. могла да је замијени цесија. 

Млади СДС-ов лав Дарко Бабаљ неће у Парламент БиХ иако је био на листи, за разлику од Драге Калабића који није ни могао поново у Сарајево, јер га је у трци замијенио незамјењиви кадар Горан Кљајчин. Калабић неће ни у Скупштину РС иако је био на тој листи. А неће ни министар Игор Видовић, који је као логистику имао јако министарство које да је нешто радило сасвим сигурно би скупио више од тих 3.000 гласова. Али њега то много не брине, "јер ће као Хрват већ нешто добити".

Довољан број гласова нису скупила ни много звучнија имена, као што су Бошко Чеко, Зора Видовић или Иван Шијаковић.

Лидер социјалиста Петар Ђокић поново није добио гласове у својој бази (изборној јединици 6), али га је од политичке смрти спасио Недељко Милаковић који је у Бањалуци прикупио довољно директних гласова да му обезбиједи компензациону столицу у парламенту РС.

Коначни обрачун политичких ривала одигравао се у утакмици Бијељине и Бањалуке. Традиционално СНСД-ова Бањалука је отањила и није успјела да надокнади оно што је СДС-ова Бијељина изгурала. Разлика противкандидата у Бањалуци мјерила се са неколико стотина, а у Бијељини са неколико хиљада. Ситуацију у корист кандидата СНСД-а спасила је Херцеговина, али гле чуда, и Источно Сарајево, надокнађујући бањалучки минус.

Иако још увијек није утврђен тачан број неважећих листића, док ово пишем у трци за српског члана Предсједништва БиХ има их 48.275, за предсједника РС 35.090, а за Скупштину РС 38.522?!

Док се билборди скидају, а утисци сумирају, некима још није јављено да је предизборна кампања завршена. И да укупан скор избројаних важећих листића говори да су бирачи јасно упозорили владајуће да имају још једну шансу да почисте двориште и да, ако не схвате поруку, на изборе нећемо чекати четири године.

Колумне Коментар дана