Данас и овдје: ФБиХ кочи реформу полиције

Глас Српске 23.07.2007 00:00

ПИШЕ Бранко ДОКИЋ

ЈОШ једна европска делегација нам је послала јасну поруку. Реформа полиције представља препреку БиХ на путу ка европским интеграцијама, чиме се наноси велика штета БиХ. A они политичари, који коче ту реформу, показују да им и није стало до европских интеграција. Овог пута су то били предсједница делегације Европског парламента за односе са земљама југоисточне Европе Дорис Пак и њен замјеник Ханес Свобода. Они се чуде зашто је БиХ пропустила шансу да већ потпише Споразум о стабилизацији и придруживању (ССП) истичући како смо тако близу договора о реформи полиције, уколико се иза те реформе не крије нешто друго. Е, у томе нечем другом и јесте проблем о којем треба аргументовано разговарати и писати. Политичари из Српске, али не само они, у том погледу сада имају још већу одговорност. Јер, на састанку госпође Пак и господина Свободе са парламентарцима БиХ (готово трећина парламента) јасно нам је речено да је до краја прошле године у Европи постојао утисак да Република Српска кочи реформу, али сада је то промијењено указујући да су кочничари у ФБиХ. Подвукли су да неће бити подржани они политичари у БиХ који оспоравају Српску. A замишљеном реформом полиције надлежности Српске би биле значајно оспорене и сведене на културну аутономију. Зато је добро подсјетити како је све почело. A почело је још 2003. године, када је група међународних стручњака направила "Функционални преглед полицијских снага у БиХ". Из тог документа произилази да је полиција у БиХ предимензионисана, скупа и неефикасна и да је стање у области полицијске сарадње незадовољавајуће. Средином 2004. године високи представник за БиХ је формирао такозвану "Мартенсову комисију" која је предложила модел функционисања полиције у БиХ којим би републички МУП био укинут. Дакле, умјесто реформе, која подразумијева надоградњу полицијских структура у БиХ, понуђено је њихово рушење. Народна скупштина Републике Српске је одбила тај приједлог. Треба подсјетити и на то да је крајем 2002. године Полиција Српске добила сертификат Полиције Уједињених нација у коме стоји да је "реформисана и испуњава све међународне полицијске стандарде". Исте те године је комесар Европске комисије Крис Патен положио камен темељац за зграду полицијске академије Српске, чију изградњу је финансирала Европска комисија са 11 милиона марака. Рачунајући са овим и унапријед знајући да ће замишљени концепт реформе одбацити, високи представник се побринуо да издејствује у Бриселу да Европска комисија услови парафирање ССП реформом полиције. То је требало да буде својеврстан притисак на Србе. Успут речено, БиХ је једина земља у Европи која сама себи поставља услове за пријем у ЕУ!!! У октобру 2005. године је прихваћен Споразум о реструктурисању полицијских структура у БиХ. Осим што су прихваћена три принципа европске комисије, овим споразумом је прецизирано да се "Споразум мора примијенити у складу са Уставом БиХ и уставима ентитета" (тачка 3) те да он "на било који начин, нити у било којем облику не регулише, нити отвара питања која не спадају у домен реформе полиције, а посебно постојећи судски и тужилачки систем у БиХ" (тачка 4). Према члану три Устава БиХ, "међународно и међуентитетско спровођење кривичног закона, укључујући односе са Интерполом" су у надлежности институција БиХ, док "... ентитети обезбјеђују сигурно и безбједно окружење за сва лица, која су у њиховој надлежности, на тај начин да воде цивилне агенције за спровођење закона које раде у складу са међународно признатим стандардима..." Споразумом је такође предвиђено да ће Дирекција за спровођење реформе најкасније до 30. септембра 2006. године израдити "План реформе полицијских структура Републике Српске у БиХ". Такав план је требало да буде усвојен до 31. децембра прошле године и затим упућен на ратификацију парламентима споразумних страна (БиХ, Републике Српске и ФБиХ). План још није усвојен, јер није урађен у складу са Споразумом. Да је у питању "нешто друго" што је изван оквира успостављања професионалних, ефикасних, деполитизованих и јефтиних полицијских структура у БиХ директно потврђује и приједлог Дирекције по коме би Народна скупштина Републике Српске морала да стави ван снаге 20 закона и одмах измијени и допуни 14 прописа. Како даље, питање је сада? Будући да Дирекција није урадила свој посао у складу са Споразумом, по коме је и формирана, и с обзиром на то да су давно пробијени сви рокови за усвајање Плана, њихов извјештај треба сматрати одбаченим. У том случају би предсједавајући Савјета министара и премијери ентитетских влада требало да формирају нову радну групу са задатком да, на основу досадашњих договора и приједлога, сачине нови "План реструктурисања полиције у БиХ" који ће подржавати три принципа Европске комисије и основна начела Споразума из 2005. године. То подразумијева да ће реформа бити у складу са Уставом БиХ, уставима ентитета и неће на било који начин отварати питања која не спадају у домен полиције. Такав план би се могао директно упутити на парламентарну ратификацију већ половином септембра. Aко би био усвојен, то би значило да би БиХ, до краја ове године, могла да потпише ССП. A које би све, чисто финансијске користи имала БиХ од тога превазилази оквире овог текста. С циљем охрабрења оних који треба да донесу овакве одлуке могу да послуже и сљедеће поруке европских парламентараца. Полиција Републике Српске као институција не може се на било који начин оспоравати због Сребренице 1995. године. За Сребреницу су криви појединци и они треба да одговарају за то. Ентитети су саставни дио Дејтонског споразума и то се мора уважавати, па и у погледу успостављања функционалних полицијских области. A за добронамјерне, охрабрујући су и резултати истраживања иза којег стоје институт из Оксфорда УНДП (Центар за развој Уједињених нација) и влада Холандије. Према њима, грађани БиХ од свих институција највише вјерују управо у полицију.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.