Aприл у Сарајеву

Свјетлана Шурлан

Данас ће у Сарајеву различитим манифестацијама бити обиљежен дан такозване опсаде овог града, а колико је заиста термин опсада нереална класификација, сувишно је и говорити.

Све остале цифре, подаци, анализе... воде нас у сасвим другом правцу, оном у којем се може донијети другачија класификација за дешавања из априла 1992. године у Сарајеву.

Дана 6. априла почео је прогон и етничко чишћење Сарајева, некада другог града у Југославији по броју Срба који у њему живе. Тог 6. априла почела је одбрана српског народа од учесталих напада друге стране, оне која је жељела град етнички чист, без Срба.

Зашто данас, они који обиљежавају опсаду Сарајева, не кажу зашто се припадницима Патриотске лиге и “Зелених беретки” ратни стаж признаје од 1. марта 1991. године. Годину дана раније почео је прогон Срба из Сарајева, а и двадесет година касније се тврди да је тај град био под опсадом.

Питање је како је Сарајево био град под опсадом, ако знамо да је у њему прије рата живјело око 160.000 Срба, а данас их има максимално око 8.000. Како под опсадом може нестати толики број Срба? Како чисте савјести рећи да они нису убијени, истјерани, прогнани... Попис становништва ће сигурно донијети још поражавајуће податке, који не само да ће учврстити чињеницу да је спроведено системско етничко чишћење, већ и да је Сарајево данас једнонационалан град, без имало мултиетничности, у коју се заклињу они који су у њему остали.

Тврди се још и да су Срби са сарајевских брда вршили агресију на Сарајево, а не поставља се питање откуд ти Срби на брдима, јесу ли својевољно напустили станове и куће у свом граду да би отишли у села подно Романије и Требевића... Зашто су то урадили, није ли им било лијепо у Сарајеву, које је највише од свих градова Балкана познавало мултиетничност, прожимање различитих култура, обичаја, вјера, љубави...? Било им је лијепо, али Сарајево је било недовољно велико за испуњење свих муслиманских жеља.

Једноставно, десио се прогон оних који су на вријеме схватили те жеље и десила су се убиства оних који су до посљедњег момента вјеровали у мултиетничност Сарајева.

Ипак, данас се у овом граду обиљежава опсада, а они који су из њега прогнани са разлогом се могу запитати да ли је Сарајево заиста гдје је некада било? Географски јесте, али душом није. Јер данас Сарајево нема душу, јер су у њему остали само бездушни.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана