Изборна правила у зачараном кругу радних група

Прича о реформи изборног законодавства поново је актуелизована током недавних разговора чланова Предсједништва БиХ са званичницима ЕУ у Бриселу, као и током састанка делегација СНСД-а и ХДЗ БиХ на челу са страначким лидерима Милорадом Додиком и Драганом Човићем. Додик је тада казао да је став СНСД-а да други не могу да бирају једном народу њихове представнике, подсјетивши да је БиХ земља два ентитета и три конститутивна народа и да се та конститутивност мора видјети свуда.

Изборни закон БиХ до сада је мијењан више од 20 пута, али тиме нису ријешени суштински проблеми изборног процеса и партија. Измјене које су рађене су махом биле козметичке природе.

Најзначајнија промјена десила се непосредно прије расписивања локалних избора 2016. године, када је подигнут унутарстраначки цензус за освајање мандата на страначкој листи са пет на десет одсто за локалне и на 20 одсто за опште изборе, чиме је смањена могућност изборног инжењеринга на листама.

Најкрупнија питања су, међутим, још отворена, а тичу се примјене одлуке Европског суда за људска права у предмету "Сејдић и Финци" из 2009. године, а која се односе на избор чланова Предсједништва БиХ, затим избор делегата из реда српског народа у Дому народа федералног парламента и попуњавање Клуба Срба, који је у прошлом мандату био у крњем саставу, те избор чланова Предсједништва БиХ са подручја ФБиХ.

Дугогодишњи члан једне интерресорне радне групе за измјене изборног законодавства Лазар Продановић (СНСД) сматра да је у овој причи, као и у многим другим, пресудан компромис политичких субјеката у БиХ у којој не смије бити максималистичких захтјева.

- Нико никоме не треба да бира представнике. Спровођење одлуке у случају "Сејдић и Финци" је сложенија материја, јер захтијева промјену Устава БиХ, а најбоље би било да та и друга кључна питања не буду разматрана у изборним годинама. Дакле то би требало да буде урађено ове или 2021. године - рекао је Продановић.

Члан Стратешког одбора "Коалиције под лупом" и стручњак за изборно законодавство Вехид Шехић оцијенио је да БиХ са оваквим изборним законом не би требало ни да добије статус кандидата за чланство у ЕУ, јер је дискриминаторски.

- Савјет Европе када је примао БиХ у чланство као један од постпријемних услова задао је реформу изборног законодавства, да буде промијењен закон о јавном сервису и о високом образовању. Ништа од тога до краја није усаглашено - рекао је Шехић.

Он је додао да је питање да ли је политичарима искрено стало да буде мијењан Изборни закон.

- Постојале су радне групе. Једна је радила три, четири године, али није ништа урадила сем техничких унапређења, али није досегнуто до суштине и увођења нових технологија у изборни процес. Не постоји истинска жеља да буде донесен изборни закон који ће гарантовати поштовање изборне воље бирача, без обзира на то  каква она била - рекао је Шехић, који није сигуран да ће нешто у наредном периоду бити урађено.

Очекује, ипак, с друге стране притисак јавности да коначно почне темељна реформа изборног законодавства, али упозорава да не било добра да она буде плод утицаја Европе или некога другог.

- Још један од проблема БиХ је тај што ми увијек тражимо да неко изврши притисак на нас, а моја жеља је да политичке партије покажу већи степен одговорности према грађанима бирачима. Брисел не треба да гледа кроз прсте нашим политичарима - рекао је Шехић и додао да је потребно пооштрити казне за оне који не поштују закон.

Бирачки одбор

Изборни закон БиХ је, сматра Вехид Шехић, доста добар у одређеним дијеловима, али је проблем што нема одговорности за непоштовање закона.

- Када би било поштовано оно што пише, не бисмо говорили о неким великим неправилностима на изборни дан, али нажалост имамо дио несавјесних чланова бирачких одбора који крше закон. Проблем је и то што опозиција увијек упозорава на недостатке изборног процеса, а када дођу на власт, ни они га не мијењају - рекао је Шехић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.