Шта све може рогач
Рогач крупно је зелено стабло које расте на средоземном подручју, а досеже висину и до 20 метара. Приправци од рогача користе се за лијечење прољева, пробавних сметњи и жгаравице.
Рогачево брашно мијеша се са сјеменкама сунцокрета и рижиним брашном како би се добио довољно благ приправак који може лијечити прољев код мале дјеце.
Експерименти у Белгији, спроведени 1989. године, показали су да се дјеца која пате од прољева пуно брже опорављају кад им се даје прашак направљен од махуне рогача. Разлог су, вјероватно, тресловине које не само што искључују дјеловање отрова, него и спречавају развој бактерија.
Турским болничким истраживањем из 1998. године установљено је да сок од махуна рогача благотворно дјелује у сузбијању прољева код дјеце. Рогач помаже и смиривању надражености цријева.
Слуз и смола такође су се употребљавали за лијечење повраћања, и то у благим препаратима који су одговарали и дјеци и трудницама. Истраживања показују како рогач може побољшати ниво липида код људи с прекомјерном тјелесном тежином.
Рогачева смола користи се као дијетална храна и као замјена за чоколаду. Надокнађује храњиве твари па тиме чини храну снажном, али не и маснијом. Рогач има другачији окус од чоколаде, али је по саставу много прихватљивија намирница за обољеле од дијабетеса, мигрена, тјескобе, нервозе и сл.
Природно је сладак па је код припреме посластица од рогача потребно додати пуно мање шећера него када се праве посластице од какаоа. Рогач има мали удио масти, богат је пектином и ријетко дјелује као алерген.
Калоријска вриједност му је за 2/3 мања него код чоколаде. За разлику од чоколаде, не садржи фенилетиламин, оксалну киселину и стимулансе. Фенилетиламин може имати неповољан утицај на развој мигрене, пораст крвног притиска и пораст нивоа глукозе у крви.
Оксална киселина омета апсорпцију калцијума и цинка, минерала који су важни за здраве кости и кожу. Теобромин и кофеин, стимуланси присутни у чоколади, могу изазвати алергијске реакције. Сјеме рогача се намаче како би омекшало, а затим се уклања вањски слој и ваде клице. Остатак се меље за добијање рогачеве смоле. Рогачево брашно добија се иначе сушењем и мљевењем пулпе из махуне.
Зелене махуне рогача на стаблу се појављују већ у прољеће. Расту у гроздовима, врло полагано, мијењајући боју у жутозелену, црвенкасту, љубичасту... У октобру добију тамносмеђу боју и дијелом се осуше.
Рогач добро подноси суво, кршевито тло на којем ништа друго не расте.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
