Сезонске алергије скривене у сјени јесени

Стога је пожељно добро се припремити за битку са сезонском алергијом

Бабље љето обично значи мноштво лијепих и топлих јесенских дана, погодних за боравак на свјежем зраку. И док с весељем планирамо шетње и друге активности на отвореном, особе склоне алергијама од рујна до средине студенога сусретат ће се са симптомима сезонске алергије.

Алергија или прехлада?

Како дани постају све краћи и хладнији, уз алергију ће се све чешће јављати и прехлада, којој су склоне и здраве, а камоли не особе које пате од алергије. Како препознати симптоме?

У разликовној дијагнози свакако ће помоћи једноставна запажања и анамнестички подаци. Наиме, и алергија и прехлада најчешће почну обичним шмрцањем, но у случају алергије изостаје бол у мишићима која често прати прехладу, сузење очију је израженије, а исцједак из носа обично је бистар. Стога, ако шмрцате, сврбе вас и сузе очи, голица вас у грлу, кишете и/или имате нападе промуклости, а иначе сте доброга опћег стања, можете посумњати на алергију. Ако сваке јесени данима кишете по пет до шест пута заредом, сваких неколико минута, постоји могућност да сте алергични на неке супстанције сезонске нарави из вашег окружења. Како бисте то потврдили или искључили, ваља се подвргнути алерголошком тестирању.

Познавање спорног алергена важно је како бисте контакт свели на најмању могућу мјеру и тако ублажили појаву симптома. Једноставним и брзим кожним тестом (тзв. прицк тест) може се врло лако открити осјетљивост на бројне алергене. Такво тестирања може се провести без обзира на доб пацијента, од дојеначког раздобља па све до дубоке старости. Тестови обухваћају широк распон алергена, од којих ће често бити позитиван налаз на пелуд сезонских корова и стабала, кућну прашину и њезине најчешће становнике - гриње, али и на животињске длаке и перје кућних љубимаца (птица, паса, мачака, зечева, коња, гусака, патака и друге перади), па све до алергије на длаку козе, краве и свиње, чак и овчје руно.

Јесенске алергије у порасту

Посљедњих година алергијске болести показују узлазни тренд и с правом их зовемо болестима модерног доба, па тако и јесенске алергије. Уз пелуд, најчешћи алергени су животињска длака, прашина, плијесан и храна.

Пелуди трава, корова и других биљака

Стручњаци напомињу да сваки четврти становник (више од 25 посто становника) пати од неке врсте алергије настале због реакције на бројне врсте пелуди, али и због пораста концентрације унутарњих сезонских алергена. Од вањских алергена најнезгоднији јесенски алергени су управо пелуди трава и корова, које ношене вјетром често километрима путују до наших домова с ливада и травњака, с тим да је концентрација то виша што су дани топлији, суши и вјетровитији. Особе склоне јесенским алергијама морају се чувати и од контакта с пелуди других биљака, попут коприве, пелина, трпуца, киселице и амброзије, које своју опаку нарав манифестирају све до средине студенога и првих сњегова.

На темељу неколико студија, проведених прије пар година, којима се пратила повезаност проширености амброзије и пораста укупног броја алергија у Еуропи, помало плаши податак да би се до 2050. године број Европљана алергичних на пелуд амброзије могао попети на високих 80 милијуна. Унаточ кампањама усмјеренима на њезино истребљивање, амброзија се не да. Та биљка, подријетлом из Сјеверне Америке, већ годинама мучи становнике Европе, од сјевера до југа. Занимљиво је да се чак двије трећине случајева алергије на амброзију повезује с климатским промјенама, док се једна трећина приписује природном ширењу амброзије по нашем континенту. У једној студији знанственици с бечког свеучилишта упозорили су како ће због ширења ове изузетно отпорне биљке (која може нарасти и до два метра у висину), повећане концентрације пелуди у зраку и дуљег времена цватње, у касну јесен број алергичних особа и даље расти. Осим што ствара велике проблеме алергичним особама у Америци и Европи, шири се и у друге дијелове свијета, од Аустралије до Јапана, постајући тако глобали проблем.

Гриње

Голим оком невидљивих гриња има посвуда, на нашој кожи, по површини тапецираног намјештаја и тепиха. Врло су алергогене и један су од најчешће познатих узрока астме. Да би се размножиле, потребно им је око мјесец дана. Од климатских увјета, више им одговара влажна клима, а мање увјети живота на вишим надморским висинама. Гриње могу узроковати кихање, шмрцање, цурење и сврбеж носа, сужење и сврбеж очију те кашаљ. Плијесни и гриње чест су разлог настанка алергијских болести у школске дјеце, јер настањују обично школе.

Гљивице и плијесни

Међу свим могућим јесенским алергенима, ваља мислити и на гљивице и плијесан, којих има више што дани постају мање сунчани и влажни. Јер, управо су споре плијесни сврстане међу најважније унутарње алергене.

Гљивице обично сматрамо безопасним и природним становницима из наше околине. Често се развијају на хрпама мокрог лишћа, које пружају идеалне увјете за размножавање. Но, ако прекораче подношљиву концентрацију у зраку, могу узроковати заразне инфекције, али и опасну алергију, чему у прилог говори безброј стручних чланака који потврђују повезаност појаве алергијских симптома са заразама које узрокују гљивице и плијесан.

На свим мјестима гдје расту због лоше изолације у становима, штедње енергије и неодговарајућег провјетравања, у нашем животном простору могу узроковати агресивну контаминацију зрака милијунима спора које су потенцијално опасни алергени и вребају испод тепиха, иза ормара, у кутовима зидова. У просторима који се редовито не провјетравају гљивице и плијесан посебно су опасни за здравље дјеце, старијих особа, имунокомпримитираних особа које пате од кроничних болести и свих атопичара.

Уз то што дјелују алергогено, неке плијесни, примјерице Аспергиллус спп., Пенициллиум спп., Трицходерма и друге, врло су токсичне. Отров њихових спора лако се преноси зраком и може узроковати микозе и тровање микотоксинима (који вребају у болесним становима, зградама и установама у којима је концентрација микоалергена висока, а разина влаге виша од 65 посто), а алергијске реакције све се чешће очитују неуобичајеним кожним осипом, уза сврбеж и хуњавицу.

Животињски алергени

С алергијом на длаку кућних љубимаца многи се боре тијеком цијеле године, али у јесен им је још теже, јер се у крзну љубимаца који се ваљају по трави и отпалом лишћу ваљају и бројни јесенски алергени (пелуд, прашина, гриње). На кућне љубимце особито су осјетљива мала дјеца, премда не морају бити у контакту са животињом, јер њихови алергени лете зраком и остају по намјештају данима и мјесецима. У случају да се потврди алергија, пожељно је, иако за укућане може бити болно, кућног љубимца даровати или преселити ближој или даљњој родбини.

Пожелите ли дугодлаког љубимца замијенити краткодлаким, мислећи да ће нетко од ваших укућана тада бити мање алергичан, заваравате се. Алергијску реакцију узрокују алергени у крзну, а не сама длака или крзно, тако да промјена дужине не утјече на јачину или изостанак алергијске реакције. Уз то, мачји алергени, у односу на псеће, доводе до јачег отпуштања хистамина и других медијатора упале, због чега су мачке потенцијално опасније од паса за дјецу склону алергијама.

У јесенским мјесецима алергогено дјеловање могу исказати и животињска слина те остаци урина и љускице коже, као и фекалије кућних љубимаца, чији су трагови евентуално заостали на теписима, декицама и одјећи за љубимце коју чешће користите тијеком хладних јесенских дана.

Остали алергени

Алергени могу бити и слама, кукурузовина и влакна памука, лана, ражи и конопље. Честе су алергије и на инсекте, попут стршљена, оса, пчела, али и комараца. Тијеком влажних дана касне јесени ни на улици није боља ситуација. У магловитим капљицама уличног смога вребају нови-стари алергени, који једнако као и споре плијесни могу узроковати иритацију очију и коже, кашаљ, тешкоће с дисањем, бронхитис те различите комбинације алергијских и заразних болести горњега и доњега дишног сустава.

Превенција је пола здравља

Најбољи начин превенције је избјећи контакт с алергеном кад год је могуће, а терапију симптома проводити лијековима за ублажавање алергијске реакције, антихистаминицима и деконгестивима. Не заборавите да, иако алергије настају нагло, могу бити исцрпљујуће и трајати тједнима и мјесецима, што неповољно дјелује на имунитет и повећава осјетљивост на инфекте. Стога је пожељно припремити се за битку са сезонском алергијом узимањем здраве хране с обиљем кверцетина (кељ, шпинат, брокула, црвени лук, боровнице, јабуке, шљиве). Требало би, пак, избјегавати алергогену храну - млијечне производе, шећере и глутен те намирнице које потичу упалу, односно појачати унос намирница које имају протуупално дјеловање, као што су ораси, риба и бобичасто воће.

Ако вам је познато да сте алергични на амброзију или пелуд неких других трава, припазите и избјегавајте воће и поврће које би могло потенцирати алергијске симптоме и погоршати их узрокујући стање налик пелудној грозници. Стручњаци савјетују да особе алергичне на амброзију избјегавају краставац, патлиџан, дињу, банане и сјеменке сунцокрета.

Упутно је пити здраве воћне напитке којима ћете намирити потребе организма за витаминима и минералима, пити довољно воде, узимати пробиотике и омега-3 незасићене масне киселине те одржавати хигијену горњих дишних путова (престати пушити, редовито испирати нос, инхалирати се, довољно влажити зрак у просторијама у којима се борави, избјегавати нагле промјене топло-хладно и тако даље).

Будући да је концентрација пелуди у зраку уобичајено већа у јутарњим и доподневним сатима, мудро је тада не излазити ван, док се пелудна прашина не слегне и концентрација пелуди падне на прихватљивију разину. Стога, ако планирате лијепе дане проводити у шетњи или јоггингу по природи, или на неком друштвеном догађају на отвореноме, упутно је томе се посветите у послијеподневним и предвечерњим сатима.

Премда је већини драже јутарње туширање, редовито туширање и прање косе прије спавања корисна је превентивна активност против алергије, јер се већ туширањем у обичној води коса и тијело ослобађају бројних алергена (попут пелуди, плијесни и прашине с грињама), који дисање могу претворити у ноћну мору и ометати сан, особито ако сте тога дана у природи боравили више од сат времена. То се посебно односи на дјецу, особито на млађе од осам година.

С циљем смањења количине потенцијалних алергена, треба одржавати и чистоћу просторија у којима се борави: редовито брисати прашину, уклонити све што је у већој мјери задржава, попут тепиха, завјеса и прекривача или их учестало прати, одржавати чистоћу подова, по могућности користити усисавач с воденим филтром, редовито мијењати постељину и по могућности користити ону која има антиалергијске карактеристике, редовno провјетравати, одржавати хигијену кућних љубимаца и не пуштати их у дјечју и спаваћу собу.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.