Психологија стада: Зашто људи грабе тоалет-папир?

ГС
Психологија стада: Зашто људи грабе тоалет-папир?

На једном видео-снимку који се шири друштвеним мрежама младић купује кафу коју ће понијети. На каси вади ролну тоалет-папира, отцјепи два листића и ставља их на шанк као новац. Трећи листић је као напојницу гурнуо бармену у џеп кошуље.

Уопште, интернет је тренутно пун вицева о изненађујућем феномену – досад невиђеној тражњи за тоалет-папиром. Он је буквално разграбљен и у неким самопослугама је већ било и туче око њега. Корона-криза је још млада – да ли је тоалет-папир већ сада постао резервна валута?

Брита Кран сматра да дотле још није дошло. Ова професорка економске психологијје на Универзитету “Бон-Рајна-Зиг” сматра да је јагма за тоалет-папиром плод “психологије стада”.

“То је тренутак максималног губитка контроле, максималне несигурности и највећих промена.”

Она подсјећа да је друштвени живот управо успорен “са стотке на нулу” и да “нико не зна шта ће још доћи”. Зато људи покушавају да поново врате контролу. У ситуацији у којој су заштитне маске распродате, баш као и средства за дезинфекцију, “свако узима оно што још може и што није лоше”.

Да ли је куповина тоалет-папира инстинктивна радња? “Тоалет-папир је метафора безбједности – ако није већ постао и симбол корона-кризе. И свега одвратног што се са вирусом повезује”.

У старија времена су се као тоалет-папир користили листови различитих биљака, прије свега репуха – на то указују археолошки налази у најстаријој каменој солани на свијету, у Халштату у Аустрији.

До појаве првог тоалет-папира коришћене су крпе или сунђери, понекад чак и жива живина, како је то описао швајцарски историчар и биолог Данијел Фурер, који преноси да је “лијева рука у многим културама, прије свега азијским, служила тјелесној чистоћи, а десна – за руковање и узимање хране”.

Тоалет-папир се први пут помиње у кинеским аналима из 6. века. Британски синолог и проучавалац историје Џозеф Нидхем (1900-1995) цитирао је мудраца Јана Житуија (531-591) који је написао: “Никад се не бих усудио да папир са цитатима или коментарима из Пет класика или на којем су написана имена мудраца – користим за тоалет”.

А године 851. један трговачки путник је написао: “Они (Кинези) нису тако брижљиви када је реч о чистоћи, и не перу се водом када обаве нужду, већ се само обришу папиром”.

На царском двору у Нанђингу је, како пише Нидхем, 1393. године потрошено 720.000 листова тоалет-папира величине 2џ3 стопе (око 60 са 90 цм), цар Хонгву и његова породица троше 15.000 листова свако, и то “посебно меканог и напарфемисаног тоалет-папира”.

У средњовековној Европи људи су тада још користили старе крпе, остатке тканина или лоптице од вуне. Понекад су се служили и маховином, лишћем биљака, сјеном или чак сламом, како извештава Сабине Шахтнер, директорка Индустријског музеја у Бергиш Гладбаху недалеко од Келна.

У свом стандардном дјелу “Тоалет-папир. О историји културе брисања” она пише да је коришћење старог папира почело у 16. веку.

Тоалет-папир са свилом

Занимљиво је и шта су открили археолози у Естонији: у остацима текстила који су у домаћинствима коришћени као тоалет-папир научници су нашли више врста овог помагала. Било је јасно да су имућна домаћинства користила фине и меке штофове – дијелове свакодневне одеће, на које су качили и свилене апликације.

А у сиромашнијим домовима су коришћени груби остаци једноставног текстила.

Појава новина и индустријске производње хартије довеле су до масовног коришћења папира као хигијенског артикла. А у другој половини 19. века је почело и коришћење ЊЦ-а са одводом што је изискивало употребу специјалне хартије која не може да запуши цеви, пише Дојче веле.

Производња се одвија даноноћно

Један рекламни филм баварског произвођача тоалет-папира “Фрипа” из Митенберга јасно показује докле се стигло са индустријском производњом. Све се одвија на покретној траци и на крају огромна машина прави велике пакете спремне за испоруку трговинама.

“Фрипа” (са рекламним слоганом: “Увек смо за слој бољи!”) је у јеку коронавируса битно повећала производњу. У нормалним условима она производи 130.000 тона тоалет-папира годишње, а сада – двоструко више.

“Стигли смо до лимита”, каже портпарол фирме Јирген Фишер за Дојче Веле, “и не успјевамо да се изборимо са тражњом”.

Зато је сада време испоруке продужено. “Не могу да објасним због чега су људи толико навалили на тоалет-папир. Можда зато што може лако да се складишти и што није скуп”. Фишер купцима саветује да се понашају увиђавно и да се опусте.

Стварање залиха – замјена за чин борбе

Ортвин Рен, социолог и истраживач ризика, каже да “истраживање ризика познаје типове оног који гледа у страну и игнорише опасност, оног који бјежи и учаури се и оног који се бори”.

Овај последњи постаје активан када осети претњу и стварање залиха је за њега замјена за борбу. А да ли је неко тип који бјежи или се бори, то одређују васпитање и искуство. Много тога одређује и конкретна ситуација: када је за воланом, човјек је углавном тип борца, а као пјешак је тип који бјежи.

У хаосу око тоалет-папира, Ања Ахцигер, економска психолошкиња са Цепелкиновог универзитета у Фридрихсхафену, препознаје образац понашања сличан сунчању на годишњем одмору. “Људи у медијима чују да други купују много тоалет-папира”, каже Ахцигерова за Зидојче цајтунг.

“На послу, у породици, међу пријатељима, стално се говори о томе ко је колико тоалет-папира накуповао. Они који немају залиха постају нервозни – и почињу и сами да стварају залихе”, додаје она.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана