Прехрамбене навике које лоше утичу на мозак

ГС
Foto: klix.ba

Када се одлучите на промјену исхране на уму имате одређене циљеве, који варирају од губитка килограма па све до трансформације цијелог тијела.

Иако се многи људи који су на дијети фокусирају на промјену аспеката свог вањског изгледа, могу заборавити како начин прехране утиче на њихов мозак. Приликом промјене исхране требали бисмо водити рачуна виталним органима.

Према Свјетској федерацији неуролога здравље мозга утиче на способност особе да комуницира, доноси исправне одлуке и води здрав начин живота. Бројни фактори доприносе здрављу овог органа, укључујући обрасце спавања, вјежбе и прехрану.

Исхрана има велики утицај на ваше когнитивно здравље. Ако једете погрешно, могли бисте завршити с упалом живчаног система, што ће довести до пада памћења и других здравствених проблема. Иако ово стање звучи застрашујуће, можете избјећи све нежељене симптоме пратећи од чега се састоји ваша прехрана.

Преједање шећером

Кад вам је потребно да ваш мозак ради 100 посто пазите да не претјерате са уносом шећера.

"Функција вашег мозга увелике овиси о разини шећера у крви, јер је глукоза обично главно гориво за ваш мозак", каже др. Димитар Маринов.

Превише шећера не штети директно вашем мозгу, али изазива ослобађање високих разина инзулина. Инзулин утјече на приступ различитих аминокиселина у ваш мозак, тачније блокира транспорт већине аминокиселина осим триптофана.

Не једете угљикохидрате

Могли бисте претпоставити да би избацивање шећера из ваше прехране могло учинити чуда за ваше неуролошко здравље, али немојте тако брзо доносити ове претпоставке.

"Глукоза није једино гориво мозга. Такођер, може сагоријевати кетоне. Иако ће се већина љубитеља кетоа заклети да је сагоријевање кетона оптималније и побољшава функцију мозга, адаптација се не догађа у једном дану. Осим ако ваше тијело није добро прилагођено кетози, престанак угљикохидрата може довести до нестабилности ниво шећера у крви, па чак и епизоде хипогликемије. То може довести до замагљивања мозга, збуњености, па чак и кратког губитка свијести", додао је.

Претјерано уживање у алкохолу

Алкохол може утјецати на ваше тијело, а посебно утјече на ваш мозак.

"Пијење више од препоручених 1 до 2 пића дневно може утјецати на способност вашег мозга да функционира најбоље", каже Мелиса Митри.

Превише алкохола с временом може утјецати на ниво неуротрансмитера у вашем тијелу, који су хемијски гласници који помажу вашим можданим станицама у комуникацији.

Прескакање оброка

"Мозак користи 20 посто тјелесне енергије и то је прва ствар која пати када је енергија из хране ограничена", каже Лиз Вајосник.

Када прескачете оброке, тијело прелази у компензацијски начин да покуша створити глукозу за мозак и уравнотежити шећер у крви на сигуран, равнотежни ниво. То се у тијелу може манифестовати као ниска енергија, узнемиреност и немогућност концентрације или фокус.

За здравље мозга, корисно је доручковати унутар једног сата након буђења, а затим јести уравнотежен оброк свака 3 до 4 сата у току дана.

Више задатака током јела

Ако волите ручати за радним столом док радите, можда ћете насамарити мозак да се преједе.

"Извођење задатака док једете значи да губите свијест и осјећај хране коју имате испред себе", каже Вајосник.

Мултитаскинг током оброка може значити да губите контакт са сигнализацијом ситости.

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана