Оставити цигарете: Да ли су и забране пушења контрапродуктивне?

Стручњаци кажу да је једна од највећих заблуда пушача да могу да оставе цигарете кад год пожеле. Међутим, са продуженим пушачким стажом одлаже се и жеља и одлука да се престане са овом штетном навиком. Такву одлуку спроведе тек пет одсто људи.

Да ли је тешко рећи НЕ цигаретама?

Иако свјесни да би најбоље било да престану са својом навиком, одвикавање од пушења није немогуће, али је далеко од једноставног. У игри су навика, зависност од никотина, али и емоционална зависност. Многи пушачи мисле да је одлука у њиховим рукама и да је само довољно да пожеле и више никада не запале цигарету. Ипак, та одлука се, упркос снажним аргументима, одлаже.

Фагерстром тест

За брзо и једноставно утврђивање у којој мјери је пушач завистан од никотина, широм свијета се већ дуго користи Фаргерстром тест. Тест се користи за вредновање степена никотинске зависности помоћу градуиране скале. Резултати који су виши од шест се генерално сматрају као индикација високог степена зависности, са процјеном великог присуства апстиненцијалних симптома, тешкоћа у престанку пушења и вјероватне допуне програма у одвикавању са лијековима који су потребни. Овај тест је и својеврсна помоћ љекарима за одређивање терапије која је пушачу потребна како би успјешно постао непушач. Формулисан је у шест питања, која се односе на навику пушења у односу на доба дана, суздржавање од конзумације на мјестима забране, број испушених цигарета…

Пушачима који не оставе цигарете даје се могућност да потраже алтернативе

Истраживања рађена у протеклих 25 година показују да од 100 људи, само троје до петоро њих успјешно остави цигарете. Многи напори су, нажалост, неуспјешни. Из тог разлога у медицини се све гласније заступа принцип смањења ризика. Наука је потврдила да никотин, иако изазива зависност, није примарни узрочник болести у вези са пушењем, већ су то штетне материје које се налазе у дуванском диму, приликом сагорјевања цигарета. Иако постоји сагласност у томе да је престанак пушења, конзумирања дувана и никотина најбоља опција, за пушаче који не оставе цигарете важно је да имају приступ правим информацијама, о научно заснованим доказима о контролисаним алтернативама. 

Примјери добре праксе у свијету већ постоје – Шведска је земља у ЕУ са најнижом стопом пушача - по подацима из 2016. године, пуши само око девет одсто одрасле популације. Разлог за то је што ова земља подржава прелазак са цигарета које сагорјевају на традиционални скандинавски производ "снус", дуван који се користи за оралну употребу. 

У Великој Британији се охрабрује прелазак са традиционалних цигарета на друге алтернативне производе, а слично је и у Јапану гдје се посљедњих година фаворизују уређаји који загријевају, а не сагорјевају дуван. 

Најпознатији у овој категорији уређаја је ИQОС, произвођача Филип Морис, за који су прошлог мјесеца и Американци, у оквиру Агенције за храну и лијекове (ФДА) саопштили да се може сврстати у категорију "дуванских производа модификованог ризика" (МРТП), као и да је информисање потрошача о смањеној изложености штетним материјама приликом коришћења овог уређаја у складу са промоцијом јавног здравља.

Шта каже статистика

Подаци Светске здравствене организације кажу да у свијету тренутно пуши око 1,1 милијарда људи, као и да ће се ова бројка задржати и до 2025. године. Како су разлози за усвајање ове штетне навике веома различити, самим тим је и превенција њеног усвајања различита од случаја до случаја.

Уколико се, једноставно, водимо само забранама и излагањима чињеницама о штетности пушења, не само да је могуће да се неће постићи жељени ефекат, већ би такви поступци могли бити чак и контрапродуктивни. Због тога се забране све чешће односе на цигарете, а алтернативе пушењу све више разматрају као дио решења у протјеривању дуванског дима.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.