Доктор открива како организам брзо прилагодити помјерању сата

ГС
Foto: X.com

Промјена времена и помјерање сата појачавају осјећај умора и доприносе потешкоћама при прилагођавању новом времену буђења. Доводе до интензивирања депресивног расположења, раздражљивости, анксиозности, несанице.

У ноћи 30. на 31. март сат се помјера за један сат унапред, са 2 на 3 сата. То значи да ћемо ту ноћ спавати 1 сат мање, а да ће дан постати дужи. Често, у сусрету овом дану, можемо чути да се људи, који су иначе осјетљивији на промјене времена, припремају на то да ће имати потешкоће са спавањем или расположењем. То није случајно, а постоји и научно објашњење за то.

Постоји нешто што се зове циркадијални ритам и он представља циклус физичких и менталних процеса који се дешавају унутар 24 сата. Најзначајнији циркадијални ритам је циклус будност-спавање, а структура у мозгу која је најважнија овом процесу је супрахијазматично једро, које је дио хипоталамуса. Ово једро преко мрежњаче ока прима информацију о количини свјетлости у нашој околини. Када је мања количина свјетлости у околини или када нема свјетлости лучи се мелатонин који се са правом може назвати хормоном спавања. На овај начин се биолошки процеси у организму и циркадијални ритам усклађују са околином и природом.

Промјена времена и померање сата појачавају осјећај умора и доприносе потешкоћама при прилагођавању новом времену буђења. Доводе до интензивирања депресивног расположења, раздражљивости, анксиозности, несанице.

Због промјена времена доказано су учесталији мождани и срчани удари, суициди, саобраћајне несреће. Осцилације хормона задужених за осећај ситости су веће и јачи је осјећај глади, због чега се лакше посеже са храном богатом транс-мастима и рафинисаним шећерима.

Ово су смернице које свако ко је осјетљив на промјене времена и помјерање сата може спроводити како би побољшао квалитет живота и функционалност током дана:

  • постепен ранији одлазак на спавање, односно недељу дана пред померање сата сваки дан одлазити на спавање 10-15 минута раније. На овај начин померање сата, неће бити велика промена за организам и циклус будност-спавање.
  • од померања сата одлазити у исто време на спавање,
  • спавати 6-8 сати,
  • избегавати кофеинске напитке (кафу, енергетске напитке), као и црни и зелени чај након 14х или макар 6 сати пред спавање,
  • не конзумирати алкохолна пића пред спавање,
  • између последњег оброка и одласка на спавање треба проћи минимално 2 сата,
  • ујутро се треба директно изложити 15 минута сунчевој светлости, што помаже разбуђивању, а увече, већ од 20х, смањити интензитет вештачког светла у просторији у којој боравимо, што подстиче лучење мелатонина и олакшава улазак у сан. Поједини стручњаци у својим радовима наводе да су погоднији извор светлости у вечерњим сатима свеће, као и лампе које треба поставити испод нивоа очију (нпр. на под у ћошку собе).
  • уколико је присутна поспаност током дана, идеално је одремати 20-30 мин.

Опуштању и смањењу напетости пред спавање могу помоћи есенцијална уља лаванде, јасмина, бергамота, камилице, нане, ваниле. Она се могу користити помоћу дифузера или накапати неколико капи на туфер, ставити испод носа и удисати 1-2 минута. Такође, маске за спавање могу користити уколико у соби за спавање није могуће обезбједити потпуну таму.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана