Бука смета и људима и животињама

Јер, одавно је познато да бука не шкоди само човjеку, него и животињама и биљкама. Ипак, буке је све више – и у градовима и ван њих.

Исто тако је медицински познато да не постоји бука "коју више не чујемо". Чак и ако се неко "навикао" на повишен интензитет звука - било од бучне саобраћајнице или разгласа који трешти у кафићу, наш мозак то и те како чује и реагује узбуном.

Другим рjечима, особа је у стресу и то се онда одражава на читав низ тjелесних процеса, од повишеног крвног притиска па до дијабетеса или чак срчаног удара. Процене говоре да је 48.000 случајева срчаних обољења и 12.000 превремених смрти годишње заправо последица трајне и велике буке.

Нека сиромашни трпе...

Практично у свим велеградима света може се измерити не само трајна, него и повремена екстремно јака бука. Тако је, на пример, 90 одсто корисника јавног превоза Њујорка изложено буци која значајно премашује границу где је вероватно неповратно оштећење слуха.

- Поврх тога, бука је и облик социјалне неправде - каже Томас Мик који је надлежан за загађење звуком у немачком Заводу за животну средину и додаје:

- Ако су стан или кућа на некој главној саобраћајници, онда је и станарина нижа. То значи да људи који нису толико имућни - чешће живе на бучним улицама.

Тако је то широм света: породице плитког џепа ће живети у близини фабрика, одлагалишта отпада или саобраћајница па ће већ због тога бити изложени већој буци него имућни грађани. А како је утврдио извештај развојног програма Уједињених нација, та социјална разлика је често истоветна и с припадношћу одређеној етничкој групи.

Жабе чекају паузу...

Бука сваке врсте је озбиљно и тешко загађење јер не погађа само људе. Све је више истраживања која показују да бука отежава живот животиња и каткад их тера на промену понашања. Неке промене су бизарне: на пример, птице сенице које живе у градовима Европе певају гласније него птице које живе у шуми.

Промене гласа се могу утврдити и код инсеката или жаба који пребивају у близини аутопутева. Но, такав покушај споразумевања не разумеју увек и други припадници те врсте тако да онда не налазе партнера за парење. Друга опција је она која се може утврдити код жаба у Боготи: оне слушају буку велеграда и кад чују да је мало тише, тек онда отворе уста.

Било како било, за Мика та бука значи како је "поремећено размножавање, а бука омета и правовремено откривање грабљивица. То значи да је читав њихов животни простор снажно и негативно условљен буком".

Ту животињама не помаже чак ни живот у националним парковима: како је утврдило једно истраживање у САД, у преко пола националних паркова се у протеклим годинама удвостручио ниво буке. Један узрок су путеви, али ту је и експлоатација нафте, гаса и других рудних богатстава, баш као и дрвна индустрија.

"Саобраћајну и возачку, молим..."

Према поменутом извештају Уједињених нација, проблем буке у градовима би се могао донекле пригушити с више зеленила, пре свега стабала и грмља - а уједно би то помогло бољој клими у урбаном подручју.

Немачки стручњак за звучно загађење је ту радикалан: да, зеленило нешто гуши и распршује звук, али бука и даље постоји. За њега, једино право решење је или акустична изолација животног простора и стално затворени прозори - или битно мање саобраћаја у градовима.

Звучни радар

У Француској се тренутно испробава "звучни радар" којим би се могла утврдити посебно бучна возила. Али ту су и аутомобили из којих трешти музика тако да ће у Француској у догледно доба такав прекршај значити казну.

Романтична је представа пре свега урбаних становника да је у природи тихо. Нипошто није: не само да грмљавина или таласи олујног мора лако могу премашити децибеле путничког авиона, него су и распеване птице или шума по ветровитом дану заправо битно већег звучног интензитета него аутомобил.

Али ту је и медицински феномен: таква врста буке не само да људима не смета, него их чак смирује.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.