Зашто неке људе раскид везе боли више него друге?

Сигурно сте некад чули да човјек разочаран у љубав каже како би, да има прилику, радије видио своју бившу љубав несрећну него срећну. Тек неколицина ствари у животу је једнако трауматична као прекид дугогодишње везе или брака, али и поред тога, већина људи то успије да преболи и настави нормалан живот.

Други ипак нису тако сретни, па постоје и случајеви оних који живот проведу у оплакивању бивше љубави не пружајући сами себи прилику за нову срећу. Сваки подсетник на бившег партнера, било да је то помен имена или Facebook фотографија, могу постати ножеви који му се забијају у срце, изазивајући бијес, тугу или замерање.

Зашто неке људе и даље прогоне духови њихове љубавне прошлости?

У новом истраживању стручњаци су открили како то одбијање тјера неке људе да се промјене, а самим тиме и своја будућност као и романтичне изгледе. Анализом одговора на питање које су лекције научили из прошлих веза, открили су како неки од њих мисле да је одбијање резултат негативне истине о њима самима, перцепције њихове личности која је лоша, што ће им у будућности саботирати сваку везу. Неки од њих су схватили да су деловали превише "очајнички", други да су "преосјетљиви", трећи пак "лоши у комуникацији".

Додатне студије су истражиле посљедице вјеровања да је прекид везе изазван њиховом великом маном, а повезујући то љубавно одбијање са својом личношћу било им је тешко да забораве прошлост и крену даље. Неки су изјавили да су око себе "подигли зидове" како би се заштитили од бола у новим односима, док су се други плашили да говоре о том одбијању новом партнеру, бојећи се да не промјени мишљење о њима, мислећи како имају "емоционални пртљаг" (што пак помаже да схватимо како неки људи скривају своју љубавну прошлост, третирајући је као ожиљак).

Људи који сумњају у то да су добар романтични "улов", односно имају комплексе везане за свој изглед, интелигенцију, срамежљивост или нешто треће, имају фиксиран став вјерујући како су те особине непроменљиве. Управо вјеровање у себе и перцепција себе одређује и како ће реаговати на прекид везе - хоће ли вјеровати да су способни наћи нешто боље и заслужују ли нешто боље.

То су потврдили и у експерименту - подјелили су људе у двије групе, од којих једни вјерују како су особине њихове личности непромјенљиве, а други су били они који вјерују да се њихово понашање коригира искуством, као и да зависи од особе с којом су. Питали су их да замисле како су остављени од стране дугогодишњег партнера, док су у другом сценарију тражили да замисле како су упознали неког на журци, осјећајући хемију - али накнадно чују како та особа говори неком другом да им нису привлачни.

Они који су вјеровали да су особине њихове личности непромијенљиве знатно су трагичније доживјеле оба сценарија, док су они у другој групи то рационализовали, укључивши обрамбене механизме који их чувају од бола.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.