Пет великих сексуалних проблема генерације З

ГС
Foto: Илустрација

Рођени између 1997. и 2012. године, који припадају З генерацији, мање су сексуално активни од старијих генерација. Зашто? Потенцијални разлози укључују повећану употребу паметних телефона и друштвених медија, висок ниво стреса, проблеме са менталним здрављем и ефекте затварања усљед пандемије.

Према истраживању Института Кинси из 2021. године једна од четири одрасле особе генерације З у Америци каже да никада није имала партнерски секс. Међутим, 31 одсто људи који нису имали секс са партнером каже да су се бавили виртуелним сексом или секстингом.

„Дакле, када млади у узрасту када су одрасли кажу да немају секс, то не значи нужно да су сексуално неискусни. Многи од њих изражавају своју сексуалност на другачији начин и све више то је путем интернета”, написао је истраживач Џастин Лемил.

Ипак, статистика не даје пуну слику. Терапеути који раде са клијентелом генерације З упознати су са њиховим најдубљим мислима, борбама и страховима око секса. Они су издвојили пет кризних тачака када је у питању интима ове по много чему специфичне генерације.

1. Проблеми у комуникацији жеља са својим партнерима

Док млади људи имају тенденцију да прихвате вредности као што су пристанак, телесна аутономија и задовољство, терапеут из Њујорка Кијану Џексон рекао је да види извјестан број клијената генерације З који настављају да се боре да изразе своје границе и жеље у својим односима.

„Заправо сусрећем гомилу људи који траже подршку да науче како да се залажу за себе и да говоре истину о својим сексуалним потребама”, рекао је Џексон који је навео и да постоји заблуда да ако желите да имате дугорочну здраву везу, да морате бити спремни да задовољите 100 одсто потреба вашег партнера  и то све време.

Он каже да је ово опасно и нереално очекивање и учи људе да личне границе нису толико важне.

2. Притисак да се дефинише или означи сексуалност

Терапеут Тори Ефрон рекла је да је јединствена забринутост коју чује од својих клијената из генерације З у вези са друштвеним притиском да „слободно истражују сексуалност” када још нису спремни или заинтересовани за то.

„Уз отвореност друштвених медија и препознавање вишеструких сексуалних идентитета, тинејџери осјећају више прихватања и притиска да истражују себе”, рекла је за Хафингтон Пост што је многе навело на забринутост, јер нису сви спремни да се суоче са неким неочекиваним сазнањима.

За неке млађе припаднике генерације З, овај покушај да се дефинише њихова сексуалност „долази са сопственим проблемима”. На својим сеансама Ефрон наводи клијенте да истражују овај притисак да открију своје сексуалне преференције, а рекла је и да често чује да људи не знају шта су - мислећи на сексуалне склоности.

3. Маргинализација

Неки припадници генерације З говоре о осећају искључености у сексуалним заједницама које су „наводно ’безбједне’“, рекао је Џексон.

Према његовим ријечима потребно је да схвате да интернализовани стид који осјећају „нема никакве везе са њима, већ са идеолошким и институционалним угњетавањем“.

4. Примање нежељених експлицитних фотографија

Нежељене сексуалне фотографије на мрежама је свакодневица за пропаднике ове генерације. 

„Једном сам имао младог мушког клијента, око 15 година. Отворио је свој Снепчет и видео експлицитну фотографију која му је послата. Осјећао се потпуно несигурно враћајући се у школу у близини тог вршњака и није био сигуран како да обради оно што је управо видио“, рекла је терапеут Тори Ефрон. 

Примање нежељене голишаве фотографије може бити узнемирујуће и насилно.

„Обрадили смо границе и сексуалне бриге и да није у реду само рећи не лично, већ и дати до знања овом вршњаку да то није у реду. Морали смо да радимо на томе да се ова слика не претвори у наметљиву мисао“, рекао је Ефрон.

5. Анксиозност због учинка

"Живимо у култури срама, на жалост, која додељује вриједносни суд на основу тога како изгледа ваше тијело и перципиране сексуалне снаге", кажу терапеути који наводе и да даље произилази велика анксизност код људи, преноси Политика.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана