У Европу стиже “опрани” дизел

Указао је на ово економски аналитичар Војислав Вулетић истичући како и једна од посљедњих одлука Европске комисије указује на то, а у којој се наводи да “ако се руски нафтни производ прерађује у трећој земљи мијешањем са производом поријекла из друге земље, што резултује другачијим производом, онда се руски нафтни производ више не сматра производом руског поријекла, и на њега се онда не примјењују уведене санкције, па ни оне о ограничавању цијена”. 

Према ријечима Вулетића, званичници из Брисела су на овај начин још једном показали своју немоћ и накарадну економску политику, коју на својој кожи највише осјећају сами грађани.

- То је једна немоћна, а не лицемерна политика ЕУ, јер лицемерно се може понашати само неко ко је моћан. Они то сигурно више нису. И зато су сами криви. Ова одлука само говори колико су они постали очајни. Увели су не знам колико пакета разних санкција Русији, а њима је све горе и горе. Да им гори под ногама, говори и ова одлука да, уколико се руска нафта или деривати измиксају са, рецимо, арапским, онда они наводно нису “руски”. Па то је смешно, али указује и да многе друге земље профитирају од ове неразумне политичке игре Брисела. Наравно, ту пре свега мислим на Саудијску Арабију, Кину, Индију, Турску, али и Бугарску. Ово су земље које највише увозе руске нафте и деривата, које онда прерађују или мешају, те продају Европљанима под својом етикетом - каже Вулетић за “Глас Српске”.

На тај начин, наводи, сви задовољни - и представници Европске уније који онда својим грађанима могу рећи да више нису зависни од руске нафте, али и они који су искористили ову ситуацију.

До почетка рата у Украјини Европска унија је готово половину свог дизела увозила из Русије. Уведене санкције су створиле недостатак од око 600.000 барела дизела и нафтних деривата - на дан. ЕУ је стога почела да набавља деривате из других извора - с Блиског истока, из Азије и САД, али и ти извори су “оптерећени” и тренутно недовољни. Због тога је дошло до, како су то поједини експерти описали - “прања дизела”. На примјер, Турска, која има значајне капацитете за прераду нафте, и даље увози значајне количине руског дизел горива и прави мјешавину са својим, те га онда продаје као “турски”. Слично послују Индија и Кина. Индија радо, поред нафте, купује и руски дизел и продаје га земљама ЕУ. Њихов извоз посљедњих мјесеци значајно је скочио. Власти у Њу Делхију су схватиле да им је далеко исплативије и уносније “прање” руског дизела. И Пекинг је прихватио ову уносну игру, подижући своје извозне квоте за нафтне деривате.

Стручњак за енергетику у софијском Центру за проучавање демократије Костанца Рангелова недавно је истакла да је у децембру 2022. трећи на листи највећих купаца руске нафте и деривата у свијету била, ма како чудно звучало - Бугарска, која је успјела од ЕК издејствовати изузеће, које јој је омогућило да настави увозити сирову нафту и нафтне деривате из Русије поморским путем до краја 2024. Тако је лука Бургас постала једина у Европи у коју стиже руско “црно злато”. Ове испоруке су посљедњих мјесеци скочиле за чак 30 одсто. Стручњаци указују како су и трговци из УАЕ почели мијешати руску бурад с другим уљима како би промијенили бренд земље поријекла мазута, отварајући пут за осигурање бродова и финансирање које би, иначе, било забрањено санкцијама.

Сингапур

Према писању појединих азијских медија, од почетка рата у Украјини огромне количине руске нафте извозе се у азијске земље, гдје се мијешају са другим типовима и тако пласирају на глобално тржиште. Једна од кључних тачака ове трговине, како наводе, поред УАЕ, наводно је и Сингапур чија влада није увела санкције руској нафтној индустрији. Увоз нафте из Русије у сингапурске луке се у периоду од фебруара до децембра 2022. удвостручио. Главни купци деривата које сингапурске рафинерије праве од јефтине руске нафте су земље источне Азије као и неке земље ЕУ и САД.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.