Све пада у воду ако “тројка” крене стопама СДА

Окосницу бошњачких странака у власти на нивоу БиХ чине СДП БиХ, Народ и правда те Наша странка, чији су представници на министарским мјестима у Савјету министара, а дио програмске коалиције у Сарајеву су и блокови око ХДЗ-а БиХ и СНСД-а.

Иза бивше власти, када је СДА заступала интересе бошњачког народа, остале су ствари, односно питања о којима није било сагласности, а неке од њих су, попут изградње хидроелектране “Бук Бијела” на Дрини, завршиле и на суду.

Међутим, непосредно након октобарских општих избора 2022. године, када је било дефинитивно да ће бошњачки блок окупљен око СДП-а бити у власти, а СДА у опозицији на нивоу БиХ, прокламована је политика компромиса као и да неће бити блокаде важних пројеката на обје стране.

Корак даље на том путу направљен је након састанка министра иностраних послова БиХ Елмедина Конаковића, који је лидер странке Народ и правда, са предсједником Републике и првим човјеком СНСД-а Милорадом Додиком.

Тада је речено да ће се правни тимови у идућим данима бавити рјешавањем питања “Бук Бијеле”, а поједини федерални медији очекују и да на листу дође питање државне имовине и друга.

- Послаћемо екипу правника и министар ће обезбиједити своје људе који ће сјести и направити механизам како ћемо брзо, у складу са овлашћењима и Уставом, ништа преко кољена, направити механизам да не долази до застоја и да се због некоректног разлога нешто заустави - рекао је Додик.

Конаковић је такође казао да ће правни тимови “изанализирати пројекте о којима се пуно говори ових дана” те да се морају тражити рјешење како ствари имплементирати у оквиру Устава и закона, а не како нешто закочити.

Савјетник предсједника Републике и портпарол СНСД-а Радован Ковачевић за “Глас” подвлачи да је Српска одувијек заговарала принцип компромиса и договора као метод функционисања у БиХ.

- Драго нам је што, барем наизглед, постоје партнери који то прихватају. То што неко има могућност да нешто блокира није довољан разлог да би се то и радило, већ да треба заједнички радити на рјешењима од којих ће сви у БиХ имати корист. Рокови за формирање тимова нису прецизирани. Српска је завршила конституисање свих институција, али ФБиХ није и примарно су заокупљени формирањем федералне Владе и на нивоу кантона. Када заврше то, убрзаћемо с овим активностима. Има ствари за које није добро да чекају - рекао је Ковачевић.

Познате су, како је истакао, надлежности БиХ, али је Уставом предвиђено да су рјешења само она до којих се дође компромисом и која су прихватљива за све.

- Нажалост било је оних који су у претходним мандатима одступали од тога и понашали се као да Устав БиХ не постоји, покушавајући да реанимирају политичког мртваца, односно такозвану републику БиХ. То није могуће. БиХ може једино да функционише на дејтонској основи или је неће бити - рекао је Ковачевић.

Политиколог Мирко Матић за “Глас Српске” истиче да су видљиве промјене на домаћој политичкој сцени.

- Правни тимови су одличан први корак ка одржавању политике спуштања лопте, јер то значи да постоји стално тијело које ће се бавити споровима на релацији Република Српска - Сарајево и које, надамо се неће изгубити елан и енергију коју политичари често изгубе - закључио је Матић.

Прва посјета

Мирко Матић је оцијенио да је прва службена посјета министра иностраних послова БиХ Елмедина Конаковића Бањалуци наговјештај новог политичког тренда у Сарајеву.

- Ово је, такође, и први пут након дугог времена да није дошло до парализе заједничких органа власти и добар показатељ да је могуће наћи и стабилног партнера међу бошњачким партијама када се изнад политичких и етничких подјела стави рјешавање економских проблема - поручио је Матић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.