Петер ван дер Оверарт, шеф Мисије Међународне организације за миграције: БиХ добила 58 милиона евра, али криза не престаје
За рјешавање мигрантске кризе у БиХ, која не јењава од 2018. године, уложено је око 58 милиона евра, а највише тога новца слило се од ЕУ, рекао је “Гласу Српске” шеф Мисије Међународне организације за миграције у БиХ (ИОМ) Петер ван дер Оверарт.
- Одговор на кризу био је успорен сложеношћу политичког система у БиХ и тешких политичких момената у којима се криза десила - рекао је Ван дер Оверарт, који очекује да ће се са доласком хладних дана смањити прилив миграната.
ГЛАС: Које активности тренутно спроводи ИОМ у БиХ? Да ли ће бити опремани нови објекти у којима ће привремено боравити мигранти?
Ван дер Оверарт: БиХ је потребно више смјештајних капацитета, што није само у интересу миграната који спавају вани, него и за локално становништво које испашта због тих миграната. Ако власти донесу одлуку да се отворе додатни капацитети, а то ће посебно бити важно у периоду јесени и зиме, спремни смо да успоставимо смјештај и све што је неопходно.
ГЛАС: Какво је стање у прихватним центрима?
Ван дер Оверарт: У центрима се тренутно налази 5.659 особа, док остали спавају на улицама или напуштеним зградама, већином у УСК. Главни разлог за њихов боравак на улицама је чињеница да су капацитети центара пуни и да власти у УСК не дозвољавају да се центри које имамо користе у пуним капацитетима. На примјер, ППЦ Бира има капацитет 1.500 кревета, али према одлуци власти УСК тренутно је тамо смјештено око 700 људи.
ГЛАС: Недавно сте изјавили да сте забринути што ће мигранти и даље пристизати у БиХ, те да ће, ако брзо не буде пронађено рјешење, можда и више спавати на улицама. Ко треба да нађе рјешење и шта савјетујете?
Ван дер Оверарт: Сарадња ИОМ-а са властима у БиХ је била одлична, али је одговор на миграцијску кризу био успорен сложеношћу политичког система у БиХ и тешких политичких момената у којима се криза десила јер је требало јако дуго да се формира власт на државном нивоу. Из тог разлога било је тешко направити одговор на миграцијску ситуацију и на неки начин смо у протекле двије године прелазили из кризе у кризу. Потребно је обезбиједити довољно смјештајних капацитета, поготово због надолазеће зиме. То је приоритет, јер је успостављање додатних капацитета и припрема кампа “Липа” за зимске услове дуг процес. Немамо времена за чекање. Ако се одлука о овом питању не донесе ускоро, ситуација и за локално становништво и за мигранте биће јако тешка.
ГЛАС: Колико БиХ, условно речено, може још то да чека и трпи мигрантски притисак?
Ван дер Оверарт: У прошлој седмици у БиХ је ушло 299 миграната. С обзиром на повољне временске услове и на ублажавање мјера од вируса корона, број ће се вјероватно повећавати, али је још увијек доста мањи у односу на лани. Иако имамо велики број долазака, мигранти се у БиХ не задржавају дуго и имамо велики транзит кроз прихватне центре. Још једна индикација за овај транзитни феномен је и чињеница да у земљи никада нисмо имали више од 7.000 до 7.500 миграната. Највјероватније ће се број долазака са хладнијим данима смањивати.
ГЛАС: Да ли је Европа, односно ЕУ могла више да помогне у протеклим годинама, осим слања новца и јачања својих спољних граница?
Ван дер Оверарт: ЕУ је пружила подршку БиХ у одговору на миграцијску кризу од самог њеног почетка и тренутно се сви центри финансирају највећим дијелом из ЕУ фондова. ЕУ је помогла и државне институције и локалне агенције. Преко ЕУ и других донатора такође су осигурана средства за подршку локалним заједницама које су највише погођене кризом. Што се тиче јачања спољних граница ЕУ, важно је нагласити да свака држава има право да штити своје границе, али исто тако то мора радити на начин који гарантује људска права.
ГЛАС: Колико је новца уложено у рјешавање кризе која не јењава од почетка 2018. године? Да ли је тај износ видљив и на терену?
Ван дер Оверарт: На хуманитарни одговор утрошено је 90 одсто новца који смо добили, а 10 одсто на подршку локалним полицијским агенцијама, Граничној полицији, Служби за послове са странцима БиХ, локалним заједницама. Највећа финансијска подршка стигла је од ЕУ и она износи око 56,40 милиона евра, док је Развојна банка Савјета Европе обезбиједила 1,55 милиона евра, а организације “Љатар Цхаритџ” 364.000 долара.
Испомоћ на границама
ГЛАС: Да ли ће ИОМ наставити да сноси трошкове ангажмана припадника Министарства унутрашњих послова РС на граници, који су испомоћ Граничној полицији БиХ?
Ван дер Оверарт: Као и у протеклом периоду, из фондова ЕУ наставиће се финансирање трошкова ангажмана припадника Министарства унутрашњих послова РС на граници, који су испомоћ Граничној полицији, као и други видови испомоћи које затраже државне агенције.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
