Peter van der Overart, šef Misije Međunarodne organizacije za migracije: BiH dobila 58 miliona evra, ali kriza ne prestaje
Za rješavanje migrantske krize u BiH, koja ne jenjava od 2018. godine, uloženo je oko 58 miliona evra, a najviše toga novca slilo se od EU, rekao je “Glasu Srpske” šef Misije Međunarodne organizacije za migracije u BiH (IOM) Peter van der Overart.
- Odgovor na krizu bio je usporen složenošću političkog sistema u BiH i teških političkih momenata u kojima se kriza desila - rekao je Van der Overart, koji očekuje da će se sa dolaskom hladnih dana smanjiti priliv migranata.
GLAS: Koje aktivnosti trenutno sprovodi IOM u BiH? Da li će biti opremani novi objekti u kojima će privremeno boraviti migranti?
Van der Overart: BiH je potrebno više smještajnih kapaciteta, što nije samo u interesu migranata koji spavaju vani, nego i za lokalno stanovništvo koje ispašta zbog tih migranata. Ako vlasti donesu odluku da se otvore dodatni kapaciteti, a to će posebno biti važno u periodu jeseni i zime, spremni smo da uspostavimo smještaj i sve što je neophodno.
GLAS: Kakvo je stanje u prihvatnim centrima?
Van der Overart: U centrima se trenutno nalazi 5.659 osoba, dok ostali spavaju na ulicama ili napuštenim zgradama, većinom u USK. Glavni razlog za njihov boravak na ulicama je činjenica da su kapaciteti centara puni i da vlasti u USK ne dozvoljavaju da se centri koje imamo koriste u punim kapacitetima. Na primjer, PPC Bira ima kapacitet 1.500 kreveta, ali prema odluci vlasti USK trenutno je tamo smješteno oko 700 ljudi.
GLAS: Nedavno ste izjavili da ste zabrinuti što će migranti i dalje pristizati u BiH, te da će, ako brzo ne bude pronađeno rješenje, možda i više spavati na ulicama. Ko treba da nađe rješenje i šta savjetujete?
Van der Overart: Saradnja IOM-a sa vlastima u BiH je bila odlična, ali je odgovor na migracijsku krizu bio usporen složenošću političkog sistema u BiH i teških političkih momenata u kojima se kriza desila jer je trebalo jako dugo da se formira vlast na državnom nivou. Iz tog razloga bilo je teško napraviti odgovor na migracijsku situaciju i na neki način smo u protekle dvije godine prelazili iz krize u krizu. Potrebno je obezbijediti dovoljno smještajnih kapaciteta, pogotovo zbog nadolazeće zime. To je prioritet, jer je uspostavljanje dodatnih kapaciteta i priprema kampa “Lipa” za zimske uslove dug proces. Nemamo vremena za čekanje. Ako se odluka o ovom pitanju ne donese uskoro, situacija i za lokalno stanovništvo i za migrante biće jako teška.
GLAS: Koliko BiH, uslovno rečeno, može još to da čeka i trpi migrantski pritisak?
Van der Overart: U prošloj sedmici u BiH je ušlo 299 migranata. S obzirom na povoljne vremenske uslove i na ublažavanje mjera od virusa korona, broj će se vjerovatno povećavati, ali je još uvijek dosta manji u odnosu na lani. Iako imamo veliki broj dolazaka, migranti se u BiH ne zadržavaju dugo i imamo veliki tranzit kroz prihvatne centre. Još jedna indikacija za ovaj tranzitni fenomen je i činjenica da u zemlji nikada nismo imali više od 7.000 do 7.500 migranata. Najvjerovatnije će se broj dolazaka sa hladnijim danima smanjivati.
GLAS: Da li je Evropa, odnosno EU mogla više da pomogne u proteklim godinama, osim slanja novca i jačanja svojih spoljnih granica?
Van der Overart: EU je pružila podršku BiH u odgovoru na migracijsku krizu od samog njenog početka i trenutno se svi centri finansiraju najvećim dijelom iz EU fondova. EU je pomogla i državne institucije i lokalne agencije. Preko EU i drugih donatora takođe su osigurana sredstva za podršku lokalnim zajednicama koje su najviše pogođene krizom. Što se tiče jačanja spoljnih granica EU, važno je naglasiti da svaka država ima pravo da štiti svoje granice, ali isto tako to mora raditi na način koji garantuje ljudska prava.
GLAS: Koliko je novca uloženo u rješavanje krize koja ne jenjava od početka 2018. godine? Da li je taj iznos vidljiv i na terenu?
Van der Overart: Na humanitarni odgovor utrošeno je 90 odsto novca koji smo dobili, a 10 odsto na podršku lokalnim policijskim agencijama, Graničnoj policiji, Službi za poslove sa strancima BiH, lokalnim zajednicama. Najveća finansijska podrška stigla je od EU i ona iznosi oko 56,40 miliona evra, dok je Razvojna banka Savjeta Evrope obezbijedila 1,55 miliona evra, a organizacije “Ljatar Charitdž” 364.000 dolara.
Ispomoć na granicama
GLAS: Da li će IOM nastaviti da snosi troškove angažmana pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova RS na granici, koji su ispomoć Graničnoj policiji BiH?
Van der Overart: Kao i u proteklom periodu, iz fondova EU nastaviće se finansiranje troškova angažmana pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova RS na granici, koji su ispomoć Graničnoj policiji, kao i drugi vidovi ispomoći koje zatraže državne agencije.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.
