Младен Лишанин за “Глас Српске”: Кина и Русија у принудном браку

Каже ово за “Глас Српске” истраживач и научни сарадник у Институту за политичке студије из Београда Младен Лишанин, анализирајући недавни сусрет кинеског предсједника Си Ђинпинга и Владимира Путина, али и поруке које су се могле чути од стране ове двојице лидера након сусрета, који се десио у вријеме највећих западних притисака на Москву због рата у Украјини.

- Ти страхови од приближавања ове две супер силе постоје још од Хладног рата и трају све до данас. У Вашингтону знају да би стварање ове руско-кинеске осовине био велики, можда и највећи геополитички изазов за њих. Међутим, многи критичари америчке спољне политике сматрају да је Бела кућа својим агресивним потезима према Кини несвесно гурнула Пекинг у принудни брак с Москвом - каже Лишанин. 

ГЛАС: Како тумачите изјаве и поруке кинеских и руских званичника да желе успоставити потпуно нови свјетски поредак који ће бити заснован на мултиполарности?

ЛИШАНИН: Русија и Кина немају сасвим идентичне ставове када је у питању ново уређење света, јер су различити и њихови тренутни односи према пре свега Америци. Кинеска економија је у доброј мери међузависна са западном, за разлику од руске. Због тога Пекинг и игра пажљивије. Али и Пекингу и Москви је заједнички именитељ та борба против хегемонистичке и глобалистичке политике Америке, која је била спровођена широм света још од краја Хладног рата, а под кринком либералног светског поретка.

Ово је Кину и Русију претворило у савезнике. То савезништво, међутим, није толико чврсто и свеобухватно како то они из тактичких разлога покушавају приказати, али је сасвим довољно утемељено у тренутном односу снага, што нормално изазива забринутост на западу. Код других овај брак буди оптимизам, јер се надају да ће сарадња Кине и Русије разбити досадашњу америчку доминацију.     

ГЛАС: Зашто западним земљама не одговара кинески приједлог за успоставу мира између Украјине и Русије?

ЛИШАНИН: Западна политика је већ доживела велики ударац након кинеске иницијативе која је довела до отопљавања односа између Саудијске Арабије и Ирана. Вашингтон не жели поновити исту грешку, те су одмах одбацили овај кинески план за заустављање рата Украјини. Они све што долази из Пекинга дочекују с подозрењем, јер указује да долази до великих геополитичких промена у свету, а у ком све мање има америчког утицаја.  У Вашингтону не крију да им тренутно није у интересу постизање било каквог мировног споразума између Кијева и Москве. И тако ће бити све док шаљу значајну финансијску и војну помоћ Украјини. У том контексту су и планови Кине ограничени. Али, и поред тога, у Пекингу могу бити задовољни, јер је њихов предлог наишао на подршку у већем делу света. Значи, постали су стратешки фактор, можда и незаобилазан.  

ГЛАС: Поједини амерички званичници кажу како још увијек није вријеме за мир, када би то “право вријеме” могло бити?

ЛИШАНИН: Оно што добар део америчке политичке елите жели јесте пораз Русије. Неки и по сваку цену. Једни сматрају како се треба вратити на стање које је било пре почетка рата - 22. фебруара 2022. године. Други, наиме, да Русија у потпуности напусти територију Украјине па самим тим и Крим, а трећи прижељкују потпуни војни, политички и економски слом па и потпуну дезинтеграцију Русије као државе. Стање на терену, међутим, не иде наруку ни једној од поменутих фракција. Стога сматрам и да до неког примирја не може доћи у неком кратком року. Али то не значи да се нешто преко ноћи не може десити, што ће пре свега зависити од стања на терену, али и уплива трећих у овај сукоб. Зависиће, можда и понајмање, од администрације у Кијеву. Уколико егзистенцијална претња постане превелика могућ је заокрет у њиховој политици.      

ГЛАС: Генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг рекао је да се Запад треба припремити да Кијеву још дуго времена доставља помоћ, док је предсједник Чешке Петр Павел рекао како очекује да ће подршка Запада Украјини с временом опадати.

ЛИШАНИН: Подршка која је до сада пружана Украјини од почетка рата није била једнака од стране свих земаља, чланица НАТО. И она је у последње време у благом паду па чак и у Америци. Очигледно унутар овог војног савеза постоје одређене пукотине и различита размишљања, шта и како даље, али то не значи да ће доћи до радикалних промена у подршци Украјини.

ГЛАС: Како коментаришете потјерницу, односно налог за хапшење руског предсједника коју је издао Међународни кривични суд у Хагу?

ЛИШАНИН: Шансе да Путин буде ухапшен равне су нули. Мислим да то знају и они који заговарају тако нешто. Не верујем да ће руски председник путовати у “непријатељске земље”. Не треба заборавити ни да је оснивање овог суда од само почетка пратило много контроверзи, јер се сматрало да се ради о политичком. Не треба заборавити да Хаг не признаје ниједна од великих сила, Кина, Русија и Америка. Зато и на овај налог за хапшење гледам као на политички потез, како би се извршио додатни притисак на Русију.  

Оружје

ГЛАС: Како гледате на одлуку Велике Британије да Украјини испоручи муницију са осиромашеним уранијумом?

ЛИШАНИН: Мислим да то још увек није сигурно. Нико то званично није потврдио. Додуше, ни демантовао. Ако се ове најаве потврде као тачне, не знам да ли би Украјина од тога имала икакве користи. Мислим да би то само закомликовало ствари на терену.  

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.