Mladen Lišanin za “Glas Srpske”: Kina i Rusija u prinudnom braku

Kaže ovo za “Glas Srpske” istraživač i naučni saradnik u Institutu za političke studije iz Beograda Mladen Lišanin, analizirajući nedavni susret kineskog predsjednika Si Đinpinga i Vladimira Putina, ali i poruke koje su se mogle čuti od strane ove dvojice lidera nakon susreta, koji se desio u vrijeme najvećih zapadnih pritisaka na Moskvu zbog rata u Ukrajini.

- Ti strahovi od približavanja ove dve super sile postoje još od Hladnog rata i traju sve do danas. U Vašingtonu znaju da bi stvaranje ove rusko-kineske osovine bio veliki, možda i najveći geopolitički izazov za njih. Međutim, mnogi kritičari američke spoljne politike smatraju da je Bela kuća svojim agresivnim potezima prema Kini nesvesno gurnula Peking u prinudni brak s Moskvom - kaže Lišanin. 

GLAS: Kako tumačite izjave i poruke kineskih i ruskih zvaničnika da žele uspostaviti potpuno novi svjetski poredak koji će biti zasnovan na multipolarnosti?

LIŠANIN: Rusija i Kina nemaju sasvim identične stavove kada je u pitanju novo uređenje sveta, jer su različiti i njihovi trenutni odnosi prema pre svega Americi. Kineska ekonomija je u dobroj meri međuzavisna sa zapadnom, za razliku od ruske. Zbog toga Peking i igra pažljivije. Ali i Pekingu i Moskvi je zajednički imenitelj ta borba protiv hegemonističke i globalističke politike Amerike, koja je bila sprovođena širom sveta još od kraja Hladnog rata, a pod krinkom liberalnog svetskog poretka.

Ovo je Kinu i Rusiju pretvorilo u saveznike. To savezništvo, međutim, nije toliko čvrsto i sveobuhvatno kako to oni iz taktičkih razloga pokušavaju prikazati, ali je sasvim dovoljno utemeljeno u trenutnom odnosu snaga, što normalno izaziva zabrinutost na zapadu. Kod drugih ovaj brak budi optimizam, jer se nadaju da će saradnja Kine i Rusije razbiti dosadašnju američku dominaciju.     

GLAS: Zašto zapadnim zemljama ne odgovara kineski prijedlog za uspostavu mira između Ukrajine i Rusije?

LIŠANIN: Zapadna politika je već doživela veliki udarac nakon kineske inicijative koja je dovela do otopljavanja odnosa između Saudijske Arabije i Irana. Vašington ne želi ponoviti istu grešku, te su odmah odbacili ovaj kineski plan za zaustavljanje rata Ukrajini. Oni sve što dolazi iz Pekinga dočekuju s podozrenjem, jer ukazuje da dolazi do velikih geopolitičkih promena u svetu, a u kom sve manje ima američkog uticaja.  U Vašingtonu ne kriju da im trenutno nije u interesu postizanje bilo kakvog mirovnog sporazuma između Kijeva i Moskve. I tako će biti sve dok šalju značajnu finansijsku i vojnu pomoć Ukrajini. U tom kontekstu su i planovi Kine ograničeni. Ali, i pored toga, u Pekingu mogu biti zadovoljni, jer je njihov predlog naišao na podršku u većem delu sveta. Znači, postali su strateški faktor, možda i nezaobilazan.  

GLAS: Pojedini američki zvaničnici kažu kako još uvijek nije vrijeme za mir, kada bi to “pravo vrijeme” moglo biti?

LIŠANIN: Ono što dobar deo američke političke elite želi jeste poraz Rusije. Neki i po svaku cenu. Jedni smatraju kako se treba vratiti na stanje koje je bilo pre početka rata - 22. februara 2022. godine. Drugi, naime, da Rusija u potpunosti napusti teritoriju Ukrajine pa samim tim i Krim, a treći priželjkuju potpuni vojni, politički i ekonomski slom pa i potpunu dezintegraciju Rusije kao države. Stanje na terenu, međutim, ne ide naruku ni jednoj od pomenutih frakcija. Stoga smatram i da do nekog primirja ne može doći u nekom kratkom roku. Ali to ne znači da se nešto preko noći ne može desiti, što će pre svega zavisiti od stanja na terenu, ali i upliva trećih u ovaj sukob. Zavisiće, možda i ponajmanje, od administracije u Kijevu. Ukoliko egzistencijalna pretnja postane prevelika moguć je zaokret u njihovoj politici.      

GLAS: Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg rekao je da se Zapad treba pripremiti da Kijevu još dugo vremena dostavlja pomoć, dok je predsjednik Češke Petr Pavel rekao kako očekuje da će podrška Zapada Ukrajini s vremenom opadati.

LIŠANIN: Podrška koja je do sada pružana Ukrajini od početka rata nije bila jednaka od strane svih zemalja, članica NATO. I ona je u poslednje vreme u blagom padu pa čak i u Americi. Očigledno unutar ovog vojnog saveza postoje određene pukotine i različita razmišljanja, šta i kako dalje, ali to ne znači da će doći do radikalnih promena u podršci Ukrajini.

GLAS: Kako komentarišete potjernicu, odnosno nalog za hapšenje ruskog predsjednika koju je izdao Međunarodni krivični sud u Hagu?

LIŠANIN: Šanse da Putin bude uhapšen ravne su nuli. Mislim da to znaju i oni koji zagovaraju tako nešto. Ne verujem da će ruski predsednik putovati u “neprijateljske zemlje”. Ne treba zaboraviti ni da je osnivanje ovog suda od samo početka pratilo mnogo kontroverzi, jer se smatralo da se radi o političkom. Ne treba zaboraviti da Hag ne priznaje nijedna od velikih sila, Kina, Rusija i Amerika. Zato i na ovaj nalog za hapšenje gledam kao na politički potez, kako bi se izvršio dodatni pritisak na Rusiju.  

Oružje

GLAS: Kako gledate na odluku Velike Britanije da Ukrajini isporuči municiju sa osiromašenim uranijumom?

LIŠANIN: Mislim da to još uvek nije sigurno. Niko to zvanično nije potvrdio. Doduše, ni demantovao. Ako se ove najave potvrde kao tačne, ne znam da li bi Ukrajina od toga imala ikakve koristi. Mislim da bi to samo zakomlikovalo stvari na terenu.  

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.